Ćilimarstvo i secesija

Ćilimarstvo i secesija

Fotografija: Narodni muzej Zrenjanin

Ćilimi, tepisi i drugi tkački proizvodi, po kojima je grad na Begeju, kako god se zvao, bio poznat u celom svetu, danas mogu da se vide u zrenjaninskom muzeju, o još nekim kućama i privatnim kolekcijama.

Od proizvodnje, u kojoj je nekada radilo blizu dve hiljade radnika, nije ostalo ništa.

Ćilimarstvo i secesija bili su tema predavanja kustosa Dejana Vorgića u Narodnom muzeju u Zrenjanina i prilika da se o dugoj i bogatoj tradiciji progovori još jednom.

O tradiciji koja je Veliki Bečkerek, na primer, odvela na Svetsku izložbu u Parizu.

Tkalo se po kućama mnogo pre nego što je to postala ozbiljna proizvodnja.

Dokumenti su zabeležili da je do procvata velikobečkerečkog ćilimarstva, koje je preraslo u ozbiljnu industrijsku proizvodnju, došlo krajem XIX veka.

U grad je stigao Antal Štajtman, slikar, pedagog, dizajner. Vidi potencijal u narodnoj radinosti i kućnim ćilimarama i 1884. godine osniva tkačku školu koja će za samo deset godina prerasti u Prvu torontalsku fabriku tepiha i štofova za nameštaj.

U Elemiru, istovremeno, radi tkačka škola vođena rukom Šarlote Kovalski.

Njih dvoje, uz pomoć vodećih mađarskih dizajnera i umetnika tog vremena, stvaraju prva dela u maniru secesije, koje će torontalski ćilim proslaviti.

Jer ćilimi iz Velkog Bečkereka odlaze na vodeće umetničke smotre širom Evrope, kao što su Svetska izložba u Parizu (1900), Međunarodna izložba primenjene umetnosti u Torinu (1902), Izložba domaće radinosti u Glazgovu (1902) i Međunarodna umetnička izložba u Veneciji (1905), piše kustos Dejan Vorgić.

Nisu jedini. U gradu radi i kompanija Vilmoša Grinbauma, angažujući domaću radinost kao i druga bečkerečka fabrika tepiha Udova Jakova Gutmana i sinovi.

U prvoj fabrici je napravljen i prvi persijski tepih a neki izvori tvrde da su tepisi stigli čak i do Mađarske železnice.

Tada nastao, torontalski tepih je i danas poznat svima iz sveta tepiha i tkanja.

Iz te fabrike, koju je u jednom trenutku u vlasništvu imao najpoznatiji industrijalac Lazar Dunđerski, nikla je velika kompanija, Fabrika tepiha “Proleter”.

U fabrici je, u njenim zlatnim godinama, radilo i 1 700 radnika.

Tranzicioni period fabrike tepiha obeležili su stečajevi i loša privatizacija.

Iz stečaja ju je kupio Rus Vladimir Antonov, vlasnik firme Belan, promenio ime i obećao obnavljanje proizvodnje.

Od proizvodnje, naravno, nije bilo ništa a pogoni na površini od 54 hiljade kvadrata izdaju se u zakup.

Torontalski ćilimi i tepisi preselili su se u istoriju.

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

Gordana Božić agenciju za promet nekretnina uspešno vodi 10 godina. Recept za trajanje je: znati šta hoćeš, voleti to što radiš, biti uporan, stalno napredovati i nikad ne izneveriti poverenje.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Sed eu felis id felis accumsan condimentum

Sed eu felis id felis accumsan condimentum

Pellentesque vestibulum est sed nisl euismod, id congue ligula facilisis. Proin tortor nisl, consequat id scelerisque sed, pulvinar quis tellus. Vivamus ullamcorper rhoncus risus, eget vulputate tellus aliquet et. Phasellus non ipsum nisl. Integer id euismod libero. Praesent lobortis commodo ante gravida finibus. Proin in libero euismod, maximus urna lacinia, consectetur lacus. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit.
Detaljnije Pogledaj sve