Domaće „banane“ iz Farkaždina

Koliko puta smo svi čuli da su ludaje ili bundeve naše banane.

To nam dođe zgodno, kao neka poštapalica, ali koliko cenimo domaće voće i povrće i koliko cenimo lokalne proizvode, posebna je priča.

Ima onih koji i dalje proizvode i ne odustaju.

Živica Stankov i njegova porodica na svom poljoprivrednom gazdinstvu u Farkaždinu poslednje dve godine, između ostalog, bavi se proizvodnjom ludaja.

Ove je godine nekoliko sorti ludaja posejao na tri jutra plodne banatske zemlje i nada se prosečnom rodu.

• Ova je godina jako teška za sve kulture pa tako i za ludaje. Mislim da ćemo imati oko 15 tona ludaja po jutru. Sejali smo žute i bele tamburice, male bele ludaje, ali imaćemo i onih velikih belih, starinskih. Traže se manje ludaje, od 2,5 do 3 kilograma, koje se lakše podižu ali i brže potroše, kaže Živica Stankov.

Onih autohtonih, velikih, belih ludaja, skoro da više i nema.

• Velike bele ludaje sejemo tek da nas želja mine, da sačuvamo seme. Probali smo da ih rendamo, ali izrendana ludaja može da stoji dva dana, pa ako je ne prodamo moramo da je bacimo, nastavlja Živica.

Za razliku od prošle godine, kada su Stankovi ludaje sejali na foliji i zalivali sistemom kap po kap, ove godine, kako kaže naš sagovornik, u ludaje je uložio malo, pa se i ne sekira što će rod podbaciti.

Osim ludaja, u velikoj bašti Stankovih od 14 jutara u ataru Farkaždina ima bostana, crnog i belog luka, paradajza, paprike… Najveći deo povrća već je obran a počela je i prerada.

• Od povrća iz naše velike bašte kuvamo paradajz, pravimo ajvar, zimnicu. Svo povrće proizvodimo na najsigurniji način. Ono što prodajemo jedemo i mi u kući, kaže naš sagovornik

I Stankovi su se odlučili za prodaju „na putu“.

Oni su u Stajićevu od prošle godine u zakupu kontejnera, koji su preuredili u magacin u prodaju.

• Naša „radnja“ radi od jutra do mraka, ima nas dosta u u porodici pa imamo i prodavaca ima za dve smene, nastavlja Živica i dodaje da imaju stalne mušterije koje im se zbog kvaliteta vraćaju godinama ali na žalost, i pored toga što svi pričaju o domaćim proizvodima, kupcima je ipak lakše da odu do prvog marketa nego da protegnu noge do proizvođača.
• Žao mi je što država i oni koji su za to zaduženi ne rade više na promociji lokalnih poljoprivrednih proizvoda. Naše povrće je kvalitetno, koristimo zaštitu koliko je najneophodnije… Višak proizvoda prerađujemo u takođe domaće proizvode koje pravimo po tradicionalnoj recepturi. Ne možemo da budemo konkurentni uvoznom pasulju ili crnom luku, koji ko zna odakle dolaze i kog su kvaliteta ali cena im je niža. Mi imamo snage koliko imamo ali ni to neće trajati večno. Ovu muku ne bih nikom poželeo, pa svojoj deci kažem da se školuju i za zemlju zaborave, kaže Živica Stankov, poljoprivrednik iz Farkaždina.