Eko taksa: plaćaj lokalno, da se troši globalno

Foto: Pixabay

Blokirani računi pojedinih privrednih subjekata zbog neplaćene eko takse, situacija je koja je ponovo aktuelizovala pitanje ovog parafiskalnog nameta.

Pod različitim nazivom, ovaj parafiskalni namet obaveza je svakog privrednog subjekta više od dve decenije.

U startu, novac koji se ubirao kao eko taksa ili eko dinar, ostajao je lokalnim samoupravama, poslednjih godina sliva se u republičku kasu bez obaveze da se troši na zaštitu životne sredine.

Štaviše, novac koji se poslednjih 20 godina naplaćuje kroz ekološke takse uglavnom se ne troši na zaštitu životne okoline.

Analize Fiskalnog saveta pokazuju da se u periodu od 2011. do 2022. godine po osnovu ekoloških naknada u budžet iz privrede „prelilo“ 337 milijardi dinara.

Jedinice lokalne samouprave su nizom izmena propisa koji se odnose na životnu sredinu i budžetski sistem ostale bez značajnog prihoda, ali su i izgubile obavezu da imaju operativne lokalne fondove za životnu sredinu, što je rezultiralo konstantnim padom investicija u životnu sredinu, ocenjuju stručnjaci.

Zrenjanin je lokalna samouprava koja u budžetu ima stavku “zaštite životne sredine”.

Možda je sada pravi trenutak da se podsetimo, za šta je grad planirao da u 2025. godini potroši novac a da se tiče zaštite životne sredine.

Program je planiran u ukupnom iznosu od 780.910.830 dinara i čini 9,6 odsto ukupnih budžetskih rashoda i izdataka.

U odnosu na 2024. taj je fond smanjen za trećinu.

Svrha navedenog programa je, piše u obrazloženju, obezbeđivanje uslova za održivi razvoj lokalne zajednice odgovornim odnosom prema životnoj sredini, efikasno i održivo upravljanje otpadnim vodama, održivo upravljanje otpadom… Program se realizuje sa ciljem da se sprovodi sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine i stvaranje negativnih uticaja na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra.

Najviše novca, prema planu, potrošiće se za upravljanje otpadom.

Za sanaciju postojeće deponije, u ovoj godini planirano je samo u ovoj godini 308 miliona dinara.

Sanacija deponije se realizuje kroz Javno- privatno partnerstvo.

Za uklanjanje divljih deponija u četiri sela na teritoriji grada iz gradske kase je planirano da se potroši još 66 miliona dinara.

Skoro 400 miliona dinara iz budžeta namenjenog zaštiti životne sredine tako će biti plaćeno jednoj firmi, “Eko maberu” iz Pančeva.

I još jedna stavka tiče se otpada: upravljanje komunalnim otpadom košta još 88 miliona dinara.

Pod zaštitom životne sredine podrazumeva se i izgradnja kanalizacije, tretmani otpadnih voda, prskanje komaraca i uništavanje ambrozije…

Životnu sredinu štite i Rezervati prirode za šta je planirano nešto više od 80 miliona, a za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine (analizu kvaliteta vazduha, merenje buke, analizu kvaliteta površinskih voda…) tek 20 miliona.

Planirana je i izgradnja pešačke staze dužine 330 metara, bez navođenja gde će se ona nalaziti.

U budžetu za ovu godinu, nema sredstava za parkove, ozelenjavanje, nove zelene površine, pošumljavanje…

Inače, čim je uredba o eko taksi doneta 2019. godine, Udruženje “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” pokrenulo je inicijativu pred Ustavnim sudom za ukidanje uredbe o eko – taksi.

Razlog: nije u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, kao i članom 91. Ustava Srbije.

„Preduzetnicima, privrednicima i udruženjima je u doba najveće krize nametnut još jedan parafiksalni namet u vidu ‘Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (Sl. glasnik RS br. 86/2019 i 89/2019)’, odnosno o takozvanoj eko – taksi.

Zahtevamo da se eko – taksa u sadašnjem formatu ukine.

Svaki budući namet namenjen ekologiji treba da bude usklađen sa ostalim zakonima i da se predvidi nezavisno kontrolno telo sačinjeno od predstavnika ekoloških organizacija koje će kontrolisati da se sredstva namenjena za ekologiju troše isključivo namenski, jer to sada nije slučaj“, saopštilo je tada Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, koje je zato podnelo i inicijativu Ustavnom sudu za obaranje ove uredbe.

Ustavni sud inicijativu je odbio.

I da podsetimo, prema prvobitnoj verziji te uredbe, eko taksu je trebalo da plaćaju i građani ali je vlast odustala od te ideje zbog velikog nezadovoljstva u javnosti.

Eko taksu naplaćuju lokalne samouprave a troši republika.

Račune onih koji svoje obaveze nisu izmirili, blokirala je lokalna samouprava.