GDE JE NESTAO NACRT ZAKONA O RADNOJ PRAKSI?
Tek svaka četvrta mlada osoba koja je pohađala program prakse u Srbiji kaže da je dobila nadoknadu, a svaka treća je potpisala ugovor. Trećina mladih koji su i bili plaćeni je imala nadoknadu manju od 15.000 dinara, navodi se u analizi Beogradske otvorene škole (BOŠ).
Foto: Pixabay
Tek svaka četvrta mlada osoba koja je pohađala program prakse u Srbiji kaže da je dobila nadoknadu, a svaka treća je potpisala ugovor. Trećina mladih koji su i bili plaćeni je imala nadoknadu manju od 15.000 dinara, navodi se u analizi Beogradske otvorene škole (BOŠ).
U pogledu kvaliteta radnih praksi koje pohađaju mladi, situacija je nešto bolja nego ranijih godina, ali je i dalje veoma nepovoljna, piše u analizi objavljenoj uoči Međunarodnog dana praktikanata, 10. novemrbra.
Veliki broj mladih koji su pohađali programe prakse navode da nisu dobili nikakvu nadoknadu. Nadoknadu je dobilo svega 26 odsto mladih, pokazuju podaci Krovne organizacije mladih Srbije.
Krajem decembra 2021. godine završen je konsultativni proces povodom donošenja Zakona o radnoj praksi.
Nakon objavljivanja izveštaja o javnoj raspravi, nacrtu zakona se gubi svaki trag, navodi se u analizi.
Poslednja verzija tog nacrta odgovara na veliki broj standarda kvaliteta radnih praksi (uspostavljen sistem mentorstva, postavljeni ciljevi učenja, vremensko ograničenje, postojanje potvrde o obavljenoj praksi). Međutim nije slučaj sa finansijskom nadoknadom.
Postojeće rešenje u Nacrtu zakona jeste da nadoknada bude 70 odsto minimalne zarade. Taj iznos će, od 2023. godine, u proseku iznositi oko 28 hiljada dinara.
Brojni su argumenti zbog čega ovo nikako ne bi smelo da bude usvojeno rešenje, navodi Beogradska otvorena škola je kreirala set preporuka koje mogu da poboljšaju položaj mladih na tržištu rada.
Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava je u izveštaju o Srbiji izrazio zabrinutost što su „mladi koji pohađaju programe praksi plaćeni manje od minimalne zarade i često rade u lošim uslovima“.
„Mladi u Srbiji (i u Evropi) su disproporcionalno više u riziku od siromaštva, u odnosu na starije. To se odnosi i na mlade koji su u radnom odnosu, što dodatno zabrinjava, jer bi rad trebalo da predstavlja jedan od glavnih mehanizama za izlazak iz siromaštva“, navodi BOŠ.
Neadekvatna nadoknada za rad, rad na crno, nepokrivenost socijalnim osiguranjem utiču na to da kvalitet rada bude nepovoljan za mlade.
Kakva je situacija u Evropskoj uniji?
Evropska komisija se 2021. godine obavezala da će ojačati primenu Stuba socijalnih prava u državama članicama i osigurati lakše suočavanje sa postojećim i budućim izazovima u domenu rada i socijalne sigurnosti u narednoj dekadi.
Na samitu u Portugalu predstavnici EU institucija, organizacija civilnog društva i drugih aktera u ovoj oblasti obavezali su se da će do 2030. godine minimum 15 miliona ljudi biti izbavljeno iz rizika od socijalne isključenosti ili siromaštva.
U toku je revizija dokumenta EU Preporuke o kvalitetnom okviru za sprovođenje praksi, usvojenog pre osam godina. Analiza trenutnog stanja pokazuje da tek nekoliko članica EU primenjuje minimum kriterijuma koji su potrebni da bi radne prakse bile kvalitetne.
Predlaže se proširivanje elemenata kvaliteta prakse. Neki predlozi odnose na karijerno vođenje i savetovanje, praćenje ličnog razvojnog plana praktikanata, obaveznog socijalnog osiguranja i nadoknade za rad najmanje u visini minimalne zarade.
Izvor: Nova ekonomija