ISTORIJA GRADA IZMEĐU DVA RATA
Monografija Petrovgrad koju je priredio Aleksandar Stanojlović, sekretar petrovgradske trgovinsko industrijske komore, riznica je podataka o društvenom i privrednom životu našeg grada.
Monografija Petrovgrad koju je priredio Aleksandar Stanojlović, sekretar petrovgradske trgovinsko industrijske komore, riznica je podataka o društvenom i privrednom životu našeg grada.
Petrovgrad, Veliki Bečkerek, Zrenjanin, oduvek je bio privredna prestonica Banata a na karti Vojvodine visoko pozicioniran kao grad sa razvijenom industrijom i jakim preduzetničkim duhom.
Između dva rata, najveći broj industrijskih preduzeća bio je u domaćim rukama, a najviše u rukama lokalnih industrijalaca.
S jedne strane, između dva rata, Prvog i Drugog svetskog, neka preduzeća doživljavaju procvat a opet, s druge, neka prestaju sa radom.
U onima koja dobro rade zaposleno je 2000 radnika.
U onima koja su prestala sa radom, 800 ih je izgubilo posao. A država 3 miliona dinara poreza.
U ovom tekstu bavićemo se preduzećima koja su prestala da rade jer su zanimljivi i razlozi i posledice.
Stanojlović kao razloge za prestanak rada pojedinih preduzeća navodi neizdržljivu konkurenciju, nedostatak obrtnog kapitala, neizdržljive namete…
Na spisku onih koji su prestali da rade su Mlin i tvornica ulja „Begej“, zatim mlin „Vojvodina“ i Banatski umetni mlin.
Fabrika za proizvodnju makarona i testa poklekla je pred stranom konkurencijom, a tvornica salama Ignaca Venera zbog problema sa izvozom.
U gradu su radile i dve fabrike bombona, čokolade i keksa „Ambrozija“ i Caran Jovan, zapošljavale više od 100 radnika i prestale sa radom u samo nekoliko godina.
Probleme su imale i Fabrika špiritusa i fabrika esencija, pa su jednostavno prestale sa proizvodnjom.
Torontalska tvornica poljoprivrednih strojeva radila je 20-tak godina.
Dobro je radila tvornica obuće Braća Beno, proizvodila čak 400 pari cipela dnevno a onda zapala u probleme i otpustila 100 radnika.
Zanimljiv je slučaj dve ciglane: Štagelšmit i Klajn su ujedinili svoje dve manje ciglane, a one tako ujedinjene prešle u ruke Živka Terzina i drugova.
Iako sa najsavremenijom opremom i mašinama, ciglana je otišla u stečaj, a imovinu je preuzela Državna hipotekarna banka i oglasila prodaju. Banci se nije isplatilo niti je htela da se bavi izdavanjem pogona u zakup a zaintresovanih kupaca nije bilo.
U periodu od početka 20. veka pa sve do 1938. godine 17 preduzeća je prestalo sa radom. Čak 800 radnika odnosno 3200 stanovnika, kaže Stanojlović, ostalo je bez prihoda.
To je bio veliki udar i na gradski budžet i državnu kasu.
