Zrenjaninsko preduzeće “Vojvodina put” može biti da je rekorder po promenama vlasnika a još više po pokušajima da se od bankrotstva spase kroz stečaj unapred pripremljenim planom reorganizacije.

 Foto: Zrenjaninski

Zrenjaninsko preduzeće “Vojvodina put” može biti da je rekorder po promenama vlasnika a još više po pokušajima da se od bankrotstva spase kroz stečaj unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Za vreme dok su te promene i pokušaji trajali, imovina ovog nekad uglednog putarskog preduzeća nestajala je pred očima javnosti.

Ono što je od “Vojvodina puta” preostalo konačno je prodato ovog leta a kakva mu je dalja sudbina, novi vlasnici dosad se nisu izjasnili.

Početak

“Vojvodina put” decenijama je bio sinonim za održavanje puteva u srednjem Banatu.

Onda je došla privatizacija.

Krajem 2005. godine, na aukciji u Novom Sadu tada je 70 odsto društvenog kapitala kupio konzorcijum Milomira Joksimovića – Miše Omege. Joksimović je kasnije, na u javnosti nedokučen način, brigu o zrenjaninskim putarima prepustio Bojanu Stanivukoviću i biznismenima, vlasnicima i menadžerima, čije su firme činile “Dunav grupu”. Naposletku, preduzeće je preuzeo Dušan Borovica, navodno ne znajući u kakvom se stanju nalazi, i to “u paketu” sa svim firmama koje su činile “Dunav grupu”.

Nastavak

Problemi su počeli ubrzo nakon toga i samo su se produžavali – u oktobru 2012. uhapšeni su direktori “Vojvodinaputa” i Borovica, u januaru 2013. je uveden stečaj prvi put, onda je podnet plan reorganizacije, pa su usledile dopune i ispravke tog plana, a u međuvremenu se, zahvaljujući privatnim tužbama poverilaca, imovina rasprodavala. Da bi se izbeglo bankrotstvo, samo preduzeće je podnelo plan reorganizacije koji je posle mnogo natezanja, na jedvite jade, usvojen krajem 2013. godine. Po tom planu, dugovi prema poveriocima trebalo je da se namire u roku od deset godina. Ali, kao što je već tada bilo jasno, plan je bio potpuno nerealan i to se pokazalo kao tačno već za dve godine. Onda se izmenama i dopunama pokušalo spasiti što se spasti moglo.

Ovo su vreme i godine obeližili radnički štrajkovi zbog kašnjenja plata i neisplaćenih ostalih prinadležnosti.

Takođe, ove su godine obeležila i hapšenja odgovornih iz uprave, zbog poreskih problema, razvlačenje nekad impozantne mehanizacije i druge imovine.

I onda je, logično, krajem 2017. godine otvoren stečaj i to na zahtev same uprave.

Kraj

Stečaj je trajao do leta 2021. godine, kada je iz trećeg puta “Vojvodina put” dobila novog vlasnika.

Javnim nadmetanjem „Vojvodinaput“ prodat je rudarsko – građevinskom preduzeću „Hidrooprema“ iz Šapca za 224,9 miliona dinara.

Šapčani su vrlo brzo isplatili kompletnu sumu i od tih para namireni su poverioci.

Kako to već biva u stečajevima, prvo se namire stečajni organi. Plate se svi stečajni troškovi a nagradi se i stečajni upravnik.

U slučaju “Vojvodina puta” stečajni upravnik nagrađen je sa 3,2 miliona dinara.

Na zakonski utvrđenu sumu, dobio je i bonus.

Radnici koji su bili najbrojniji poverioci i koji su na svoja potraživanja kao što su plate, regresi, topli obrok, prekovremeni rad, od onoga što im je firma ostala dužna dobili su 0,73 dosto.

Najvrednija imovina, osim imena koji jeste svojevrsni brend ili je bar to bio jeste upravna zgrada u ulici Žarka Zrenjanina. Mehanizacija je rasprodata ili zarđala.