KAKO JE NESTALA JEDINA SRPSKA FABRIKA ŠEŠIRA
Zrenjaninska fabrika šešira “Begej” jedna je od žrtava ratova i sankcija, tranzicije kapitala, iscrpljujućeg stečaja u kom su i glavni akteri zaboravili kada je počeo i kada se završio. Žrtva je i ideje da će državno i društveno trajati zauvek.
Foto: Printscreen
Zrenjaninska fabrika šešira “Begej” jedna je od žrtava ratova i sankcija, tranzicije kapitala, iscrpljujućeg stečaja u kom su i glavni akteri zaboravili kada je počeo i kada se završio.
Žrtva je i ideje da će državno i društveno trajati zauvek.
Istorija duža od veka
Preteča fabrike šešira koju pamte starije generacije Zrenjaninaca bila je radionica Ivana Dragana, u Melencima, otvorena krajem XIX veka. Iz Melenaca, braća Dragan (bilo ih je trojica) širili su se po okolnim mestima da bi krajem 1919. godine otvorili fabriku u Zrenjaninu.
Dvadeset godina kasnije, imali su fabriku sa više od 300 zapolsenih, modernism mašinama za to doba, postali ozbiljni izvoznici a podaci kažu da su uoči Drugog svetskog rata imali godišnju proizvodnju od 700 000 šešira i 500 000 tuljaka.
Fabrika je konfiskovana 1945. i jedno vreme radila u sklopu fabrike tepiha “Proleter”. Izdvaja se 1951. godine kao samostalno preduzeće, koje šešire prodaje u sopstvenim prodavnicama, u svim republikama bivše Jugoslavije. Integrisala se 1962. sa vršačkom fabrikom šešira “Uča”, dobija ime “Begej” i sve do devedesetih godina prošlog veka predstavlja renomiranog proizvođača u tekstilnoj branši Jugoslavije.
Raspad zemlje, sankcije, hiperinflacija
Problemi počinju devedesetih godina prošlog veka. Zemlja u kojoj su se zrenjaninski šeširi prodavali raspala se, stižu sankcije, caruje hiperinflacija… Glava se nekako držala, šešir je nekako virio iznad vode…Menjaju se fabrička rukovodstva, ređaju se afere da bi 2002. godine počeo kraj. “Begej” je završio u stečaju.
Osam godine kasnije, fabriku šešira “Begej” iz stečaja kupuje beogradska firma “Kapital grupa”. U prvom momentu, Beograđani žele da obnove proizvodnju tuljaka i šešira.
Na žalost, to ne čine u Zrenjaninu. U Rumi grade novu fabriku. Iz “Begeja” su poneli samo vuneni filcani tuljak.
Tuljak koji je, u stvari brend i predstavlja veliku vrednost.
Da brend zaštiti nikome nije palo na pamet u stogodišnjoj istoriji fabrike. Zaštitili su ga Beograđani, ali kao svoj.
Stečaj traje i dalje
Stečaj u fabrici šešira se nastavlja. Neposrednom nagodbom, posle dve neuspele prodaje, “Begej” kupuje novosadsko preduzeće “Teliks” za 59,5 miliona dinara.
Za ovu cifru, koju valja zapamtiti, “Teliks” dobija proizvodne hale “Begeja” od 8100 kvadratnih metara, upravnu zgradu, kotlarnicu i radionice u Zrenjaninu, kao i prodavnicu u Aranđelovcu, procenjene vrednosti od 246 miliona dinara.
Inače, osnovna delatnost “Teliksa” u trenutku kada kupuje fabriku šešira je servisiranje i održavanje računarske opreme, proizvodnja računara i instaliranje sistema za video-nadzor.
Maratonski stečaj završava se 2018. godine. Fabrika šešira obrisana je.
Kada je sve prodato, namirivani su poverioci redom. Poverioci sa obezbeđenim potraživanjem namireni su stoprocentno.
Ostali poverioci namireni su od 100 do 23,18 odsto.
Najgore su prošli radnici, koji spadaju u poverioce četvrtog reda i mnogi od njih na kraju su dobili po nekoliko stotina dinara.
Stečajni troškovi od 1,7 miliona dinara takođe su u potpunosti isplaćeni.
Šta je bilo posle?
Novi vlasnik pogona fabrike šešira Miloš Kovačević, vlasnik “Teliksa”, nakon kupovine izjavio je da bi voleo da nastavi proizvodnju ali da prvo mora da se ustanovi, isplati li se to ili ne, s obzirom da je oprema zastarela a i tržište se promenilo.
Proizvodnja, naravno, nije nikad nastavljena.
Deo pogona izdavan je u zakup.
Fabrika šešira više ne postoji. Postoji zgrada u kojoj su se nekad pravili šeširi koji su krasili mnoge glave i koji su slavu Zrenjanina pronosili celim svetom.
Zgrada u kojoj se nekad pravili čuveni šeširi, beretke, kape, prodaje se.
Prodaje je agencija za nekretnine i nudi je za 2 250 000 evra.
I da se vratimo na početak.
Pre desetak godina kupljena je za 59,9 miliona dinara.