KAKO JE PROPAO „AGROŽIV“
Vest da je „Premium chicken“, preduzeće koje je poslovalo u pogonima i na farmama bivšeg „Agroživa“, krajem prošle godine otpustio sve zaposlene, njih oko 150, i na vrata preduzeća okačio katanac, samo je kraj sage oko nekadašnje privredne uzdanice žitištanske opštine ali i srednjeg Banata.
Foto: Bojan Marčeta
Vest da je „Premium chicken“, preduzeće koje je poslovalo u pogonima i na farmama bivšeg „Agroživa“, krajem prošle godine otpustio sve zaposlene, njih oko 150, i na vrata preduzeća okačio katanac, samo je kraj sage oko nekadašnje privredne uzdanice žitištanske opštine ali i srednjeg Banata.
Kad je sunovrat počeo, teško da bi iko sa sigurnošću mogao da kaže.
Iz stečaja u stečaj, iz ruke u ruku, tek nekadašnja uzdanica žitištanske ali i srednjobanatske prehrambene industrije, možda je na najnižim granama od kada je preduzeće formirano. Pred privrednim sudovima vode se i dalje stečajni i likvidacioni postupci, što za matičnu firmu Yuko od koje je sve počelo do delova „Agroživa“.
Da li je početak kraja april 1996. godine kada je Miroslav Živanov, vlasnik firme “Agroživ” iz Pančeva potpisao prvi ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem “Yuko” iz Žitišta.
Ili je to mart 2008. godine kada je uhapšen Živanov i još 17 lica zbog navodnih zloupotreba u kupovini društvenih preduzeća, između ostalog i žitištanskog “Yuka”.
Ili je to pokušaj da se decembra iste godine napravi novi “Agroživ”, kroz proces reorganizacije firme u stečaju. Tada na čelo kompanije dolazi Slovenac sa beogradskom adresom Igor Lavš.
Start je obećavao: 1200 zaposlenih i 70 odsto nekadašnje proizvodnje.
Neki se Žitištani kunu da je to bio najbolji period u dugoj istoriji “Agroživa”, samo što je nije potrajao.
“Agroživ” je u maloj sredini kakva je Žitište ali i Zrenjanin imao i druge obaveze a ne samo da privređuje. Prekomerno zapošljavanje po drugim a ne stručnim kriterijumima, sponzorisanje svega i svačega, dovode do situacije da reorganizacija ne pomaže.
Umesto Lavša, 2010. godine na scenu stupa “Srbijagas”, koji kao najveći poverilac u stečaju postaje vlasnik “Agroživa”. Javno preduzeće kupuje privatno po ceni od 11,3 miliona evra.
Kako je tada rečeno, cilj je bio da se preduzeće postavi na noge, dovede na zelenu granu a onda nađe strateški partner.
Period vlasništva “Srbijagasa” u početku su obeležili nada a na kraju štrajkovi.
Idila je trajala kratko i već 2013. godine u “Agroživu” prestaje proizvodnja a račun je blokiran.
Stečaj pokreće grupa radnika koja ne uspeva da naplati svoje plate i ostalo što im bivša firma duguje.
“Srbijagas” sto odsto akcija “Agroživa” bez naknade ustupa državi. Država je kroz socijalni program uspešno zbrinjava 350 radnika, a klanica i drugi objekti “Agroživa” u Žitištu i okolini ostaju prazni.
Stečaj uzgred i dalje traje, jer još nije prodata imovina “Agroživa”.
U međuvremenu, kroz klanicu defiluju zakupci i novi vlasnici.
Poslednji, “Premium chicken”, ogranak je firme “Biftek” iz Niša, koja je i sama u problemima i na listi najvećih poreskih dužnika u Srbiji.
U potpunoj tišini, radnici su prošle godine u grupama završavali na birou za zapošljavanje. Kako većini ovo nije prvi put da ostaje bez posla u istoj firmi, koja nije menjala adresu samo vlasnike, najveći broj ih nema pravo na nadoknadu, tek na zdravstevno osiguranje.
Na ulazu u klanicu u Žitištu na stubu ponosno i dalje stoji čuveni petao, brend koji, kao i radnici, eto nikom ne treba.
