Kako se živelo prošle godine: trošimo više nego što imamo, više pušimo nego što se oblačimo

Foto: Pixabay

Koliko su statistički podaci tačni zavisi od iskrenosti onih koji su anketirani.

Tako je u svakoj anketi, pa i u Anketi o potrošnji domaćinstva u 2024. godini, koju je nedavno objavio Republički zavod za statistiku.

Podaci oslikavaju kako, u proseku, živi jedno domaćinstvo.

Pokazuju koliko se zarađuje, koliko se i na šta troši i u kakvom se prostoru živi.

Tako podaci, na primer, pokazuju da malo više trošimo nego što prihodujemo.

Prosečan mesečni prihod domaćinstava u Srbiji u 2024. godini iznosio je 97.705 dinara, dok je prosečna potrošnja domaćinstava iznosila 98.165 dinara.

Najvažniji prihodi domaćinstava su zarade iz redovnog radnog odnosa, u proseku 52.153 dinara mesečno po domaćinstvu. Drugi izvor prihoda domaćinstava su penzije, koje su prosečno doprinosile domaćinstvima sa 29.937 dinara u prošloj godini.

Prihodi od poljoprivrede iznosili su 3.824 dinara u proseku, prihodi iz inostranstva 894 dinara, a prihodi od imovine svega 544 dinara mesečno po domaćinstvu.

Prihodi su se trošili najviše na hranu i komunalije, mesečno 35.919 dinara.

Na stanovanje, vodu, struju, gas i grejanje domaćinstva su, u proseku, trošila 16.027 dinara. Transport, gde najveću ulogu ima gorivo, je koštao mesečno 8.698 dinara.

Više se, po podacima, mesečno trošilo na alkohol i duvan nego na odeću i obuću.

Za zdravlje je prosečno domaćinstvo trošilo 4.053 dinara, za obrazovanje 1.237 dinara, za komunikacije 5.307 dinara, rekreaciju i kulturu 5.104 dinara, a restorane i hotele 3.199 dinara mesečno.

Što su bogatija domaćinstva, udeo troškova za hranu u ukupnoj potrošnji sve je manji, a najmanji je kod 10 odsto najbogatijih, 29,9 odsto.

Kada je u pitanju stambeni status, interesantan je podatak da su najbogatija domaćinstva najređe vlasnici stanova u kojima žive, odnosno da 71,5 odsto ovih domaćinstava, koja statistički imaju najmanje članova, poseduje svoj dom, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Najbogatija domaćinstva su takođe najčešći zakupci stanova u privatnoj svojini. Među 20 odsto najbogatijih domaćinstava stopa iznajmljivanja stanova je čak 21,6 odsto.

Prema vrsti stanova, 37 odsto ukupnih domaćinstava živi u dvosobnim stanovima, 31 odsto u trosobnim, a 20,4 odsto živi u stanovima koji su četvorosobni ili veći.

Stanovi u kojima živi najveći broj domaćinstava, tačnije 43 odsto, izgrađen je između 1971. i 1990. godine, dok 32,2 odsto domaćinstava živi u novijim stanovima, a 25 odsto njih živi u stanovima koji su izgrađeni pre 1970. godine.