KAMATE NA DINARSKU ŠTEDNJU ZNATNO VEĆE, ALI ŠTEDIŠE IPAK VIŠE POVERENJA IMAJU U DEVIZE

KAMATE NA DINARSKU ŠTEDNJU ZNATNO VEĆE, ALI ŠTEDIŠE IPAK VIŠE POVERENJA IMAJU U DEVIZE

Zvanični statistički podaci Narodne banke Srbije pokazuju da dinarska i devizna štednja stanovništva rastu neprekidno od 2012. godine. 

Foto: Pixabay

Svetsku nedelju štednje koja se obeležava od 31. oktobra do 6. novembra građani i poslovne banke dočekuju u neizvesnosti. Nakon pandemije korona virusa, koja se zatim našla u senci sukoba u Ukrajini, talas krize zahvatio je ceo svet, a inflacija, rast kamata i sve skuplji novac samo su neki od problema sa kojima se suočava većina zemalja.

Ipak, zvanični statistički podaci Narodne banke Srbije pokazuju da dinarska i devizna štednja stanovništva rastu neprekidno od 2012. godine. U ukupnoj masi devize su daleko prisutnije od dinara, pa se na strane valute odnosi skoro 94,5 odsto ukupne štednje stanovništva u Srbiji.

“Brži je rast štednje u dinarima i ona je u periodu od decembra 2012. do septembra 2022. godine povećana skoro pet puta. Krajem septembra ove godine, prema podacima NBS, dinarska štednja je dostigla iznos od 87,6 milijardi dinara. Devizna štednja stanovništva u proteklih desetak godina takođe raste, ali znatno sporije. Naime, devizna štednja je porasla sa 8,3 milijarde evra u 2012. godini na više od 12,75 milijardi evra krajem septembra 2022. godine, što predstavlja značajan rast od blizu 53 odsto”, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

Komentarišući rast kamata na štednju i da li će banke morati da ih povećaju shodno celokupnoj situaciji, naš sagovornik objašnjava da su se trendovi definitivno promenili i da su u skladu sa svojom poslovnom politikom banke već izašle na tržište sa znatno povoljnijim kamatnim stopama.

“Tokom druge polovine 2022. godine primetan je rast kamatnih stopa na skoro sve depozite koje građani i privreda drže kod banaka, pa je tako vidljiv i rast kamata na štedne uloge. To se pre svega odnosi na oročenu štednju u dinarima, kao i na štednju u stranoj valuti (evro i američki dolar). Kamatne stope koje trenutno nude banke na našem tržištu znatno su veće u odnosu na prethodnu godinu, a kod nekih vidova štednje kamate su čak i duplo veće”, podvlači generalni sekretar UBS.

Sve banke koje posluju na tržištu Srbije imaju aktuelne ponude kojima pokušavaju da animiraju što veći broj štediša. Prema Vasićevim rečima, ponude za dinarsku štednju uglavnom zavise od visine depozita, kao i od roka na koji se oročava.

“Kamatne stope na dinarsku štednju koje se nude za rokove oročenja od 12 do 36 meseci kreću se u rasponu od četiri odsto pa do 5,5 procenata, što je u ovom trenutku jako dobra kamata. Slična je situacija i sa deviznom štednjom. Zavisno od roka oročavanja, kamatne stope koje banke nude kreću se u rasponu od 1,9 do tri odsto”, navodi naš sagovornik.

Na pitanje kakve su ponude u nedelji štednje i koje pogodnosti nude banke, Vasić kaže da su to uglavnom dva osnovna vida štednje – oročena, na rok od tri pa čak do 60 meseci, i štednja po viđenju ili avista štednja, koja je trenutno raspoloživa klijentu.

“Cilj štednje je ostvarivanje zarade na višak novca kojim raspolažemo u nekom vremenskom periodu. To se postiže čuvanjem novčanih sredstava na računima banke, banci se ustupa pravo raspolaganja tim novcem, a za to pravo banka isplaćuje korisniku određenu naknadu – kamatu na štednju. Kod banaka u Srbiji može se štedeti u domaćoj i stranoj valuti”, ističe Vladimir Vasić.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije kaže da neke od banaka nude klijentima i poseban model štednje, takozvanu „rentnu štednju“.

“U suštini, to je oročena štednja po kojoj je omogućeno isplaćivanje kamate u toku oročenja, najčešće na mesečnom nivou. Banke svojom poslovnom politikom neretko omogućavaju klijentima i podizanje kamate unapred za ceo oročeni period ili dozvoljavaju delimično razročenje glavnice bez gubitka prava na ugovorenu kamatu”, objašnjava Vasić.

Pojedine banke, dodaje, u okviru modela oročene štednje nude klijentima i takozvanu „aktivnu štednju“, gde zavisno od roka oročavanja klijenti dobijaju i premiju na osnovnu kamatu – uvećanje osnovne kamate za šest do 11 odsto, na rokove oročavanja od 12 do 60 meseci.

U kojoj valuti je najisplativije štedeti?

Vladimir Vasić nema dilemu u kojoj valuti je štednja najisplativija.

“Ukoliko pođemo od sledećih činjenica – da je godinama unazad dinar stabilan, pre svega u odnosu na evro, stranu valutu za koju se vezuje najveći broj naših građana i privrede, da su kamatne stope koje banke nude na dinarsku štednju znatno veće no što je ponuda za deviznu štednju i da je dinarska kamata neoporeziva, veoma je jednostavno izvesti zaključak da je znatno isplativije štedeti u dinarima”, ističe naš sagovornik.

Na to, kako kaže, veoma jasno ukazuju i analize koje je radila Narodna banka Srbije, pa je tako u prethodnih deset godina bilo isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na vremenski okvir štednje.

“Savet građanima je, takođe, da pre nego što se odluče kod koje banke će štedeti dobro pogledaju ponudu svih banaka i tek nakon toga se opredele za onu koja je po njima najpovoljnija”, zaključuje generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

 

Izvor: Biznis.rs

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

Gordana Božić agenciju za promet nekretnina uspešno vodi 10 godina. Recept za trajanje je: znati šta hoćeš, voleti to što radiš, biti uporan, stalno napredovati i nikad ne izneveriti poverenje.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Duis porttitor molestie nunc

Duis porttitor molestie nunc

Suspendisse facilisis lacus eu metus ultricies laoreet. Quisque blandit auctor rhoncus. Ut sodales ut urna eget suscipit. Aliquam vitae lorem ultricies, tincidunt quam et, mattis lacus. Nulla et ex tempus, bibendum dui sit amet, accumsan nibh. Ut ac turpis eros. Nulla sed libero tristique, aliquam augue eget, iaculis leo. Nulla in lorem mi.
Detaljnije Pogledaj sve