Ko jede lišće a ko meso
Foto: Pixabay
Informacije o prosečnim platama koje redovno objavljuje Republički zavod za statistiku uvek izazivaju buru u javnosti.
Proseci su za većinu zaposlenih previsoki a večito pitanje je: ko toliko zarađuje?
Zarađuje sigurno ali o tome u drugom delu teksta.
Za početak, kako su plate izgledale u oktobru.
Prosečna oktobarska bruto plata sa obračunatim porezima i doprinosima u Srednjobanatskom okrugu je iznosila 120.150 dinara, dok je neto plata bila 86.728 dinara, pokazuju podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku.
Kada je reč o srednjem Banatu, i pre dva meseca najviše su zarađivali Zrenjaninci. Prosečna oktobarska bruto plata u Zrenjaninu bila je 123.554 dinara, odnosno 89.134 dinara neto, to jest bez obračunatih poreza i doprinosa.
Po visini zarada sledi opština Sečanj u kojoj je u oktobru bruto plata bila 113.219 dinara, a neto 81.998 dinara.
Na trećem mestu je opština Žitište sa prosečnom bruto platom od 112.652 dinara, odnosno neto zaradom od 81.395 dinara.
Sa prosečnom oktobarskom bruto platom od 111.538 dinara, odnosno 80.580 dinara neto, na četvrtom mestu je opština Nova Crnja.
I ovog puta najniže prosečne plate imali su Novobečejci. U ovoj srednjobanatskoj opštini prosečna oktobarska bruto plata je bila 108.018 dinara, to jest 78.108 dinara bez obračunatih poreza i doprinosa.
Republički zavod za statistiku je objavio da je prosečna bruto zarada u Srbiji, obračunata za oktobar ove godine, iznosila 136.173 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) bila 98.538 dinara.
Medijalna neto plata u Srbiji za oktobar je iznosila 76.895 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do navedenog iznosa.
Najveće plate direktorske, žene i dalje manje plaćene
Republički zavod za statistiku objavio je publikaciju o platama u 2022. godini.
U ovoj publikaciji se temeljno analizira struktura zarada a podaci iz analize, iako nisu neočekivani, ipak otkrivaju mnogo toga.
Prema rezultatima Istraživanja o strukturi zarada za 2022. godinu, prosečna godišnja zarada iznosila je 1.366.633 dinara, odnosno 640,30 dinara po času rada. Medijana godišnje zarade iznosila je 1.108.667 dinara, što predstavlja 81,1 odsto prosečne godišnje zarade. Dakle, polovina od ukupnog broja zaposlenih je ostvarila godišnju zaradu do navedenog iznosa. Najveći deo zaposlenih (21 odsto) ostvario je godišnju zaradu u intervalu od 600.000 do 800.000 dinara, dok je 15,9 odsto zaposlenih zaradilo između 800.000 i 1.000.000 dinara. Godišnju zaradu manju od 600.000 dinara primilo je 4,6 odsto zaposlenih, a veću od 1.400.000 dinara 29,5 odsto zaposlenih.
Obrazovaniji plaćeniji
Prema podacima ovog istraživanja postoji pozitivna korelacija između visine zarade i nivoa kvalifikacije. Naime, zaposleni sa nivoima obrazovanja 7 i 8 zaradili su 2,4 puta više od zaposlenih sa najnižim nivoima obrazovanja (kategorija Lica bez stečenog osnovnog obrazovanja, nivo 1 i nivo 2), odnosno 1,8 puta više od zaposlenih sa nivoima obrazovanja 3 i 4.
Kada su u pitanju zarade prema godinama starosti, najvišu zaradu, od 1.445.970 dinara, ostvarili su zaposleni starosti od 30 do 39 godina, dok je najniža zarada, u iznosu od 1.281.332, zabeležena kod zaposlenih koji pripadaju grupi starosti od 15 do 29 godina.
Kada posmatramo zarade zaposlenih prema veličini poslovnog subjekata, primetno je da su zaposleni u velikim poslovnim subjektima (sa više od 1000 zaposlenih) ostvarili za 32,5 odsto višu zaradu od onih koji su zaposleni u poslovnim subjektima sa 10 do 49 zaposlenih.
Rukovodioci pa stručnjaci
Da zaposleni sa višim nivoom kvalifikacije zarađuju više, potvrđuju i podaci o prosečnim zaradama po zanimanjima. Očekivano, najviše zarade ostvarili su zaposleni u grupi zanimanja Rukovodioci (direktori), funkcioneri i zakonodavci (za 66,1 odsto veća od ukupnog proseka), zatim zaposleni iz grupe zanimanja Stručnjaci i umetnici, a najniže zarade zabeležene su kod zaposlenih u Jednostavnim zanimanjima i zaposlenih u Uslužnim i trgovačkim zanimanjima.
Delatnost poslovnog subjekta u velikoj meri određuje visinu zarade. Najviša prosečna godišnja zarada ostvarena je u sektoru Informisanje i komunikacije (3.102.133 dinara, što je za 127 odsto više od ukupnog proseka), kao i u sektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja (2.005.339 dinara) i Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (2.036.843 dinara).
Zarada zaposlenih u Obrazovanju je za 8,4 odsto niža od ukupnog proseka, odnosno za 2,5 puta niža od najplaćenije delatnosti (Informisanje i komunikacije).
Žene i dalja manje plaćene
Platni jaz između žena i muškaraca iznosio je 12,1 odsto. Drugim rečima, žene su u proseku bile manje plaćene od muškaraca za 12,1 odsto.
Bonusi (kvartalni i godišnji) su isplaćeni gotovo jednoj četvrtini (23,2 odstp) od ukupnog broja zaposlenih. Bonusi su u proseku iznosili 33.145 dinara, što predstavlja 2,4 odsto prosečne godišnje zarade.
Zaposleni su, u proseku, imali pravo na 26 dana godišnjeg odmora, pri čemu su zaposleni u privatnoj svojini imali pravo na 22 dana, a u državnoj svojini na 31 dan godišnjeg odmora.
