KOJE KOMPANIJE SU NAJVEĆI GUBITAŠI SRPSKE PRIVREDE?
Na listi kompanija koje su finansijsku 2021. godinu završile sa najvećim neto gubicima u Srbiji prvo mesto zauzelo je Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (JP EPS), sa minusom od gotovo 15 milijardi dinara (-14.948.733.000 dinara, odnosno -127.134.428 evra).
Foto: Pixabay
Na listi kompanija koje su finansijsku 2021. godinu završile sa najvećim neto gubicima u Srbiji prvo mesto zauzelo je Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (JP EPS), sa minusom od gotovo 15 milijardi dinara (-14.948.733.000 dinara, odnosno -127.134.428 evra).
EPS-ov slučaj je jedinstven jer je ovo preduzeće samo godinu dana ranije prikazivalo najveće prihode i neto dobit u zemlji, i bilo šampion po uspehu, barem na osnovu podataka iz godišnjih finansijskih izveštaja.
Jedan deo kompanija sa liste Top 20 gubitaša iz 2021. godine, na osnovu podataka kojima raspolaže CompanyWall, poklapa se sa rangiranjem najzaduženijih domaćih kompanija koje smo nedavno objavili. Njihov slučaj je prilično jasan – ta preduzeća su morala dodatno da se opterećuju zbog velikih gubitaka.
Prezaduženi gubitaši su JP Putevi Srbije, EPS, kao i Belgrade Airport, Mei Ta i Mercator-S.
Nasuprot tome, među prezaduženim firmama bilo je i onih koje su se našle na listi najvećih dobitaša (Telekom, NIS). Za njih novi krediti uglavnom znače ulaganja u infrastrukturu i usluge.
Ekonomista Danilo Šuković za Biznis.rs potvrđuje da kompanije koje uzimaju velike kredite ne moraju automatski da budu gubitaši, odnosno da taj odnos kredita prema dobiti nikada nije pravolinijski.
“One uzimaju zajmove da bi unapredile posao i posledično uvećale svoju dobit, to su odvojeni tokovi”, komentariše Šuković.
No, među gubitašima se ponovo izdvaja devet preduzeća koje su u većinskom ili delimičnom državnom vlasništvu, kao na primer Železnice Srbije i Infrastruktura železnice Srbije.
“Problem Železnica, pa i drugih javnih preduzeća, star je već nekoliko decenija i ukazuje na to da je država loš vlasnik, bez obzira na to ko je bio na vlasti. Tu je bilo dosta protekcije i partokratije, a takve kompanije se nikad nisu ponašale tržišno. Železnice su morale davno da budu restrukturirane, da se vidi šta je u njima još ekonomski zdravo, a šta treba privatizovati. Ovako, rezultati su već godinama najčešće u minusu”, kaže Šuković.
Problemi velikih privatnih kompanija su drugačije prirode. One se bore sa tržišnim prilikama i rizicima, pa prema njima prilagođavaju svoje poslovne strategije. Samim tim, prikazani gubitak u godini krize ne mora da bude presudan pokazatelj, već će rezultati u narednih nekoliko godina pokazati da li je menadžment na vreme vukao ispravne poteze.
“Kod mnogih kompanija proizvođača je došlo do problema na strani tražnje, ali i ponude, zbog kriza u lancima snabdevanja. Primera radi, kod proizvođača automobila i delova za vozila (FCA, Continental) to se sigurno posledično odrazilo na poslovne rezultate. Niko to nije mogao da predvidi”, smatra naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, svaka firma je kao živo biće i prilagođava se pulsiranju tržišta i ekonomskim zakonitostima. “Posledice današnjih odluka menadžmenta videće se tek narednih godina”, zaključuje Šuković.
Izvor: Biznis.rs
