Najavljeno povećanje minimalne zarade za 2023. godinu od 14 odsto daleko je od dovoljnog da isprati rastuće troškove života i omogući radnicima izlazak iz siromaštva, poruka je konferencije organizacija potpisnica Deklaracije o plati za život povodom pregovora o minimalnoj ceni rada.

 Foto: Pixabay

Najavljeno povećanje minimalne zarade za 2023. godinu od 14 odsto daleko je od dovoljnog da isprati rastuće troškove života i omogući radnicima izlazak iz siromaštva, poruka je konferencije organizacija potpisnica Deklaracije o plati za život povodom pregovora o minimalnoj ceni rada koji ulaze u samu završnicu.

Minimalne zarade moraju da isprate realne troškove i obezbede dostojanstven život, istakao je Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije. On je podsetio na nedavno istraživanje, prema kome je za pristojan život u Srbiji neophodna plata od 114.000 dinara.

“Najavljeno povećanje dovešće minimalnu zaradu do nekih 40.000 dinara, što je daleko od potrebnog za život i onoga što bi trebalo da bude zarada koja zadovoljava socijalne i egzistencijalne potrebe radnika, radnica i njihovih porodica”, rekao je Simović.

On je upozorio da će inflacija nastaviti da raste i da najavljeni iznos minimalca od 40.000 dinara neće biti dovoljan da radnici prežive od svog rada.

“Prema zvaničnim procenama, 350.000 ljudi radi za minimalac. Ipak, procenjuje se da je taj broj mnogo veći i da nekih 500.000 ljudi radi za minimalnu zaradu. Ukoliko se nastavi trend inflacije, očekujemo da će uslediti jedna vrsta socijalne katastrofe jer ljudi zaista neće moći da sklapaju kraj s krajem”, istakao je Simović.

Istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš naglasila je da minimalna zarada ima zaštitnu funkciju jer je njena svrha da zaposleni i njihove porodice mogu pristojno da žive od onoga što zarade.

“Kada se uporede poslednji podaci o inflaciji za jul 2022. ona je bila nešto malo ispod 13 odsto, a kada pogledamo koliko je minimalna zarada u julu porasla u odnosu na jul prethodne godine vidimo da je realan pad minimalne zarade osam procenata. Dakle, rast od 14 odsto biće ‘pojeden’ davno pre januara”, podvukla je Bradaš i osvrnula se na izjave predstavnika vlade i ministra finansija.

“Čuli smo u poslednjoj izjavi da se država odrekla 115 milijardi dinara da bi došlo do povećanja minimalne zarade, pa su smanjili doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i povećali neoporezivi deo za sve poslodavce, ne samo za one koji isplaćuju minimalac. Ono što nismo čuli od ministra finansija je zbog čega se država odriče ogromnog dela sredstava time što je propisala maksimalni iznos za plaćanje doprinosa. Dakle, oni koji zarađuju više od pet prosečnih zarada, za taj iznos preko ne plaćaju doprinose za socijalno osiguranje. Koliko je to desetina i stotine milijardi evra, ako imamo negde 35.000 ljudi koji su se prijavili Poreskoj upravi da su ostvarili više od tog iznosa”, pita se Bradaš.

Druga stvar na koju je ona takođe skrenula pažnju je pitanje i koliko se država odrekla time što je donela uredbu za podsticanje zapošljavanja novonastanjenih u Srbiji koji primaju zarade veće od 300.000 dinara.

“Dakle, oni su oslobođeni 70 odsto poreza na zarade i svih doprinosa za socijalno osiguranje u narednih pet godina. Koliko je to stotina milijardi dinara kojih se država odrekla”, upitala je istraživačica Fondacije Centar za demokratiju.

Prema njenim rečima, od predstavnika poslodavaca se nije moglo čuti da je privreda Srbije u 2021. ostvarila profit za 80 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Agencije za privredne registre.

“Od predstavnika poslodavaca nismo čuli da su troškovi rada u Srbiji najmanji, kada poredimo sa državama EU i da su njihovi troškovi za ono što nisu zarade – 13,3 odsto, a prosek EU je 24,6 odsto. Toliko plaćaju poslodavci po satu doprinose za socijalno osiguranje i poreze na zarade u EU”, podvukla je Bradaš.

Minimalna potrošačka korpa za stanovanje propisuje 8.260 dinara

Marko Aksentijević iz organizacije Ministarstvo prostora istakao je, govoreći o neophodnim troškovima za stanovanje i na koji način građani sa minimalnom zaradom mogu da obezbede krov nad glavom, da je statistika varljiva jer ne uspeva da “uhvati” sve one koji žive u domovima sa tri-četiri generacije zato što nisu u stanju da oforme nova domaćinstva zbog galopirajućih cena nekretnina.

“U minimalnoj potrošačkoj korpi izdvajanja za stanovanje, grejanje i struju iznose 8.260 dinara. To danas nije dovoljno ni za kubik drva, koji je tradicionalno i najjeftiniji način grejanja”, istakao je Aksentijević.

Kako je rekao, u Srbiji je već postalo opšte mesto da je građevina lokomotiva privrede i da je stanogradnja postala ključno tržište kapitala, dok sa druge strane neko ko ne prima čak ni minimalac i porodica sa dva prosečna primanja teško da bi mogla da priušti stanovanje.

Za obrazovanje 128 dinara mesečno

Siromaštvo utiče i na decu i njihove porodice, a statistika pokazuje da između 500.000 i 700.000 ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, istakla je Andrijana Kocić iz organizacije Alternativni centar za devojke.

“To su one porodice koje upravo primaju minimalac. Govorimo pre svega o tročlanim i četvoročlanim porodicama. Ako kažemo da je obrazovanje besplatno, a da se komplet udžbenika, u zavisnosti od razreda i izdavača, kreće između 8.000 i 17.000 dinara, uz napomenu da minimalna potroščka korpa predviđa 128 dinara mesečno za obrazovanje, to bi značilo da jednoj tročlanoj porodici treba između šest i 11 godina da bi kupila jedan komplet udžbenika za jedno dete”, navela je ona.

Šta kaže Zakon o radu?

Predsednik Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović ocenio je da država kreće obrnutom logikom kada formira minimalnu cenu rada jer gleda šta privreda može da izdrži, a ne šta je potrebno da bi se preživelo i da je to suštinsko neslaganje koje postoji u političkim izjavama i realnim potrebama.

“Međutim, minimalna zarada je socijalna, a ne ekonomska kategorija. Ona je minimalan izraz onog prava na dostojanstvenu zaradu koje se pojavljuje u mnogim međunarodnim instrumentima”, rekao je Reljanović.

Kako je objasnio, minimalna zarada u Zakonu o radu štiti poslodavca i nije predviđena da štiti radnike. Ona je predviđena kao zarada koju poslodavac isplaćuje onda kada ne može da isplati ugovorenu zaradu.

“U Zakonu o radu stoji da se ona uvodi odlukom poslodavca, što automatski isključuje mogućnost da ona može da se ugovori kao takva. Dakle, minimalna zarada je predviđena kao izuzetak, a ne kao pravilo. Kod nas ona lagano postaje pravilo, a poslodavci koji povećaju minimalnu cenu rada ne uvećavaju srazmerno ostale zarade, tako da je sa podizanjem praga minimalca sve više ljudi obuhvaćeno minimalnom zaradom”, zaključio je Reljanović.

Za utorak, 13. septembar, zakazana je poslednja sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj će se pregovarati o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu. Minimalac u Srbiji trenutno iznosi 35.012 dinara i najavljeno je njegovo povećanje od oko 5.000 dinara, na 40.020 dinara, što za sindikate nije prihvatljivo. Ukoliko se dogovor sutra ne postigne, prema Zakonu o radu Vlada Srbije nadležna je da ustanovi minimalnu cenu rada za 2023. godinu.

Izvor: Biznis.rs