Najčešća veština komunikacija, stariji autonomniji
Foto: Pixabay
Republički zavod za statistiku objavio je publikaciju Modul o radnim veštinama.
Ona predstavlja istraživanje sprovedeno uz postojeću Anketu o radnoj snazi tokom 2022. godine.
Priključivanje modula redovnom ARS istraživanju imalo je za cilj dobijanje informacija o konkretnom setu pitanja na temu upotrebe veština na poslu. Upitnik je unapred definisan Evrostatovom metodologijom, sa osnovnim ciljem da se utvrdi odgovarajuća raspodela utrošenog vremena potrebnog za izvršenje određenih radnih zadataka, a kroz različite aspekte poslovnih veština, kao što su: upotreba digitalnih uređaja, angažovanje u fizički zahtevnim zadacima, obavljanje preciznih zadataka prstima, rad na relativno komplikovanim proračunima, čitanje dokumenata u vezi sa poslom i drugih, piše u publikaciji koju je objavio Reublički zavod za statistiku.
Korišćenje osam modulom predviđenih veština posmatrano je kroz proporciju vremena potrebnog za njihovo izvršenje, i to prema ponuđenoj skali:
- Većina radnog vremena (75‒100 odsto)
- Polovina radnog vremena i više (50‒74 odsto)
- Deo radnog vremena (25‒49 odsto)
- Malo radnog vremena (1‒24 odsto)
- Nimalo radnog vremena (0 odsto)
U 2022. godini najčešće korišćena radna veština bila je „Komunikacija sa licima iz istog preduzeća ili organizacije“.
Gotovo 90 odsto svih ispitanika (bilo da su zaposleni ili su trenutno bez posla) ulaze u usmenu poslovnu komunikaciju sa kolegama tokom radnog vremena – u rasponu od manjeg segmenta radnog vremena do celog radnog dana. Sa licima izvan preduzeća ili organizacije komunicira približno 70 odsto svih ispitanika u različitim proporcijama radnog vremena. Skoro 60 odsto ispitanika izjavilo je da se bavi teškim fizičkim radom, od čega 26 odsto polovinu radnog vremena i više, a 31 odsto manje od polovine radnog vremena. Ostale veštine bile su mnogo manje u upotrebi, pri čemu su se složene kalkulacije najmanje koristile. Samo 20 odsto ispitanika koristilo je ovu veštinu u nekom opsegu, pri čemu polovina njih u ograničenom delu radnog dana (do 25 odsto svog radnog vremena).
Upotreba socijalnih veština prednjači kod oba pola, pa se 29 odsto ispitanika i 42 odsto ispitanica izjasnilo da ove veštine koristi u većem delu svog radnog vremena, dok je svega 3 odsto ispitanika i skoro 4 odsto ispitanica izjavilo da socijalne veštine ne koristi uopšte.
Manuelne veštine su zastupljene u većem delu radnog vremena kod muških ispitanika sa 23 odsto i ženskih sa 18 odsto, dok 33 odsto muškaraca i 45 odsto žena ne koristi manuelne veštine u toku svog radnog dana. Kognitivne veštine su najmanje zastupljene, pa ih više od polovine ispitanika oba pola uopšte ne koristi (54 odsto muškaraca i 53 odsto žena).
Rezultati istraživanja pokazuju da stepen autonomije proporcionalno raste sa godinama starosti ispitanika, odnosno da veći broj starijih ispitanika smatra da ima potpunu (ili bar delimičnu) slobodu u određivanju redosleda i sadržaja svojih radnih zadataka u odnosu na svoje mlađe kolege.
Znatne razlike u stepenu samostalnosti u odlučivanju na poslu primetne su u odnosu na status zaposlenog lica. Oko polovine lica koja imaju privatnu praksu ili biznis, bez obzira na to da li zapošljavaju radnike ili ne, ostvaruju potpunu slobodu i u sadržaju i u redosledu obavljanja svojih radnih zadataka (od 43 do 53 odsto).
Za razliku od njih, zaposleni radnici ostvaruju svega 10,5 odsto potpune slobode u sadržaju i 14,3 odsto u redosledu, dok je taj procenat nešto viši u slučaju neplaćih porodičnih radnika (28,6 odsto potpune slobode u sadržaju i 34,9 odsto u redosledu).
Rezultati pokazuju da ispitanici u okviru obavljanja svojih svakodnevnih radnih zadataka imaju dosta ili umereno ponavljanja, dok je samo 5 odsto njih navelo da repetitivnosti istih zadataka nema uopšte. Većina ispitanika koji su se izjasnili da im se većina zadataka ponavlja nalazi se u grupi zanimanja Rukovaoci mašinama i postrojenjima, monteri i vozači, Uslužna i trgovačka zanimanja, kao i u grupi Jednostavnih zanimanja. Najveći procenat ispitanika na čijem glavnom poslu ima veoma malo ili nema nimalo ponavljanja radnih zadataka nalazi se u grupi Stručnjaci i umetnici (skoro 30 odsto veoma malo ponavljanja i oko 18 odsto nimalo ponavljanja)
Stepen standardizacije je gotovo ravnomerno raspoređen prema ponuđenoj skali odgovora, pa tako 15 odsto ispitanika navodi da je većina poslova koje obavljaju precizno opisana strogim procedurama, dok, na drugoj strani, 24 odsto zaposlenih navodi da nema poslova koji su opisani strogim procedurama. Značajnije razlike su primetne ukoliko se odgovori posmatraju prema grupama u statusu zaposlenih lica ili drugim segregacijama, objavio je u svom istraživanju Modul o radnim veštinama Republički zavod za statistiku.
