NEUROMARKETING: NA KOJE STIMULANSE REAGUJEMO KAO POTROŠAČI I KAKO IM SE ODUPRETI
Nikola Učur, student doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu koji istražuje neuromarketing, brendiranje i neurodizajn, objasnio je u emisiji Dan uživo da neuromarketing istražuje kako se ponaša potrošač u određenom okruženju i kako reaguje na određene stimulanse.
Foto: Pixabay
Nikola Učur, student doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu koji istražuje neuromarketing, brendiranje i neurodizajn, objasnio je u emisiji Dan uživo da neuromarketing istražuje kako se ponaša potrošač u određenom okruženju i kako reaguje na određene stimulanse. Kaže da se sa tim možemo izboriti, ali i ukazuje na najpoznatije stimulanse…
Kako je objasnio, neuromarketing je novo polje istraživanja.
– To je grana koja se nalazi između ekonomije, neurologije i psihologije, spaja te tri nauke. Neuromarketing se bavi time što se istražuje, potrošač se postavi u neko okruženje, gleda se njegovo ponašanje i na osnovu psihologije se donosi zaključak kako će da reaguje na određene stimulanse, da se istraži potrošač i da se istraži kako deluju različite poruke, stimulansi – kaže on.
Kaže da se sa tim možemo izboriti.
– Ako potrošač sebe osvesti kao potrošač. Svako od nas dobije neke uloge u ovom društvu, potrošač je jedna od njih, ako osvestimo sve te situacije u kojima naš mozak deluje, imamo veću kontrolu od samih brendova – kaže.
Objasnio je šta su najpoznatiji stimulansi.
– To je stimulans strahom, to je recimo propuštena prilika, finalno sniženje, posebna ponuda, negde se u nama nesvesno bojimo da ćemo propustiti priliku i morati da platimo višu cenu. Onda seks stimulans, svi većinom bilbordi gde su polugoli muškarci, žene. Po svim istraživanjima, viši ljudi su privlačniji od nižih. Postoje i stimulansi koji nisu toliko svesni, ne možemo da ih osvestimo – to je emocionalni stimulans. Da se pusti tužna muzika, onda “ja” stimulans, odnosno “ti” stimulans, direktno obraćanje na ti, većinom svi prelaze na ti. Božićna muzika je, na primer, emocionalni stimulans – kaže on.
Ukazuje da se “ne treba uopšte ograničavati, već samo osvestiti te stvari”.
– Treba da postavimo sami sebi kriterijume, da li nam je ovo potrebno – kaže.
Objasnio je i šta je neurodizajn.
– Većinom je bojama, oblicima, uvodi se i čulo mirisa, funkcioniše na pet senzornih čula, ukoliko se aktivira svih pet čula, sigurno će biti poruka efektna. Neurobrendiranje je, recimo, specifičan miris – kaže Učur.
Objašnjava da neuromarketing nije ništa inovativno.
– Nego pokušava da objasni ponašanje potrošača u datom okruženju. Sve je to postojalo i ranije, poenta je u tome da li smo toga svesni ili ne – zaključio je on.
Izvor: eKapija
