Opada poverenje u javne nabavke

Foto: Pixabay

Javne nabavke bi trebalo da su alat za ostvarivanje ciljeva javnih politika u oblastima kao što su zaštita životne sredine i socijalno uključivanje, istovremeno služeći rastu konkurentnosti i sektora malih i srednjih preduzeća.

To je definicija.

Javne nabavke bi trebalo da budu najtransparentniji način trošenja javnog novca, odnosno zaštitnii mehanizam da javni novac bude utrošen na najekonomičniji i najracionalniji način.

To je ideja.

Koliko su građani upoznati sa sistemom javnih nabavki, koliko sa tim kako se troši budžetski novac, da li u sistemu posao dobijaju najbolji i najkvalitetniji izvođači?

NALED se u dva trogodišnja ciklusa bavi temom javnih nabavki.

Poslednji objavljeni podaci govore da je nešto manje od dve petine građana upoznato sa sistemom javnih nabavki u Srbiji, što je na istom nivou kao i ranijih godina, ali u poređenju sa prethodnim talasom merenja, za gotovo 20 odsto se povećao broj onih koji izražava nepoverenje u to da se nabavke sprovode na pravedan i transparentan način, dok istovremeno raste interesovanje za uvid u trošenje javnih sredstva, pokazalo je novo istraživanje NALED-a o stavovima građana, ponuđača i naručioca za 2024/25.

Poverenje u sistem je blago opalo i među ponuđačima i naručiocima, ali najveći broj i dalje veruje da se nabavke sprovode u skladu sa zakonom.

Kao i u prethodnom talasu istraživanja, većina građana (83 odsto) smatra da je korupcija prisutna u javnim nabavkama. Isto smatra i više od polovine ponuđača i nešto više od dve petine naručilaca. Izgradnja infrastrukture se prepoznaje kao oblast u kojoj je korupcija najrasprostranjenija – to smatra više od polovine građana, trećina naručilaca ima isto mišljenje, kao i nešto više od petine ponuđača.

Kada su u pitanju informacije o javnim nabavkama koje dobijaju, građani najviše poverenja imaju u nevladine organizacije (28 odsto) i medije (26 odsto), a potom slede ministarstva (24 odsto), dok tek svaki šesti građanin imao poverenja u lokalne samouprave i javna preduzeća, objavljeno je u izveštaju na sajtu NALED-a.

Grad Zrenjanin i gradska uprava uklapaju se u sliku.

Najviše žalbi i obaranja tendera prošle godine bilo je u sektoru infrastrukturnih radova i gotovo da nije bilo velikog posla koji se nije otegao mesecima zbog zahteva Republičkoj komisiji za zaštitu prava ponuđača.

U ovoj godini najviše zahteva za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki na teritoriji grada Zrenjanina podnela su preduzeća za puteve “Valjevo” i “Vojvodinaput”.

Skoro da nema javne nabavke za radove na infrastrukturnim projektima na koje se ova dva preduzeća nisu žalila.

U najvećem broju slučajeva, Republička komisija za zaštitu prava ponuđača te je zahteve odbijala ali ima i onih koje je uvažila i obavezala gradsku upravu da javnu nabavku izmeni ili obustavi i da plati troškove podnosiocima zahteva.

Platio je grad skoro 200 hiljada dinara grupi privrednih subjekata koju čine „Ornament investinžinjering” i preduzeću “Niković kompani” iz Beograda i “Arhikomu” iz Novog Sada jer je komisija uvažila njihov zahtev za zaštitu prava u javnoj nabavci – radovi na prvoj fazi obnove Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, a u okviru projekta „Zrenjanin Nacionalna prestonica kulture Srbije.

Zaštitu prava ponuđači su tražili i zbog javnih nabavki koje je raspisalo Javno preduzeće “Vodovod i kanalizacija”.

Preduzeće “Twinohide” iz Beograda imalo je primedbu na to što je “Vodovod” raspisao pa obustavio javnu nabavku za ispiranje vodovodne mreže, koja je trebalo da košta 50 miliona dinara.

Komisija je ovaj zahtev odbila.

Odbila je i zahtev preduzeća “Patent invest” iz Beograda, koji se ticao poslova peskarenja vodotornjeva.

Kako god da se završe procesi, u realnosti se rokovi produžavaju do beskraja, pa neki poslovi kasne mesecima, ako uopšte i počnu.

Poslednji slučaj kom se ne vidi kraj jeste rekonstrukcija tzv. “Pupinove kuće”, odnosno pretvaranje zgrade u ulici Kej 2. oktobra u Omladinski centar.

Javna nabavka pokrenuta je pre dva meseca a kako će i kada se završiti, niko sa sigurnošću ne može da kaže.

Naime, dosada je objavljeno čak pet izmena i dopuna prvobitnog oglasa.

Kako je saopšteno, do izmena, dopuna i ispravki dolazi, citat, “usled postavljenih pitanja”.

Ili zaduženi u gradskoj upravi ne umeju da valjano sačine javni poziv ili je on tako sačinjen da oni koji su zaintresovani imaju opravdana pitanja i neodumice, tek rokovi se produžavaju a samim tim i početak radova.