Period poskupljenja osnovnih energenata kao što su plin i struja tek počinje, a stručnjaci stabilizaciju cena glavnih energenata očekuju polovinom naredne godine. Na kom nivou će se cene dogodine stabilizovati, ne izjašnjava se niko.

Foto: Pexels

Period poskupljenja osnovnih energenata kao što su plin i struja tek počinje, a stručnjaci stabilizaciju cena glavnih energenata očekuju polovinom naredne godine.

Na kom nivou će se cene dogodine stabilizovati, ne izjašnjava se niko.

Povećanje cene plina još je na čekanju ali poskupljenje struje već je pogodilo jednu kategoriju potrošača.

Domaćinstva u Srbiji zasada su zaštićena od poskupljenja ali privreda se već suočila sa drastičnim povećanjem cena električne energije, nezabeleženim od 2005. godine.

Jasno je da će povećanje cene struje otežati poslovanje mnogim privrednim subjektima a na kraju se preliti na male potrošače, jer u uslovima kada struja poskupi, nerealno je očekivati da ne poskupi i krajnji proizvod koji stigne na tržište.

Država se o inicijativama Unije poslodavaca Srbije ali i drugih privrednih asocijacija da interveniše nije oglašavala, a državno preduzeće Elektroprivreda Srbije objasnilo je da se cene za komercijalne potrošače formiraju na berzi a da su zaštićeni oni koji imaju potpisane ugovore i da se dok traje ugovor, cena neće menjati.

Ima li prostora za intervenciju?

Činjenica je da električna energija drastično poskupljuje u celom svetu.

Da li je moguće zaštititi domaću proizvodnju od poremećaja na svetskom tržištu električne energije?

Pažnju javnosti pre nekoliko dana izazvala je analiza Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet“ o načinu formiranja računa za utrošenu električnu energiju.

“Na računima za struju imamo ukupno 17 stavki i od toga 15 su administrativni nameti ili sadrže te namete, što se može videti na poleđini računa”, istakli su iz ovog udruženja.

O tome kako se formira konačan račun i koliko on ima veze sa povećanjem cene struje na svetskom tržištu piše i u inicijativi Unije poslodavaca Srbije.

– Cena električne energije čini samo 54 odsto strukture računa za struju koju privreda plaća. Ostalo su parafiskalni nameti, troškovi za pristup sistemu električne energije, naknada za povlašćene proizvođače, naknada za energetsku efikasnost, akciza, PDV, navela je Unija u svojoj inicijativi.

Upravo bi u tom delu računa, koji čini više od polovine konačnog iznosa mogao da se pronađe prostor za intervenciju države.

Da li bi se država odrekla dela prihoda u korist domaće privrede?

Iz Vlade Srbije odgovorili su najavom. Najavljeno je formiranje tela koje će pratiti situaciju sa energentima.

U saopštenju nije bilo reči o „rezervoarima“ za smanjenje iznosa na računima za privredu, kojih, prema analizama očigledno ima.

Dok se bude formiralo i pratilo, privrednici, posebno oni koji spadaju u mikro i mala preduzeća ali i srednja, koji nemaju finansijsku snagu da sa EPS-om sklapaju jednogodišnje ili dvogodišnje ugovore, najavljuju probleme u proizvodnji, poskupljenja gotovih proizvoda i na kraju otpuštanja.