Poslednji banatski vunovlačar

Nekada su jorgani obavezno bili napravljeni od čiste vune a jastuci napunjeni guščijim perjem.

Onda je zavladala plastika i sintetika, vuneni jorgani su postali suvišni a na perje smo postali alergični.

A da bi jedan jorgan stigao do kreveta, u njegovo je stvaranje bilo uključeno mnogo ljudi i mnogo zanata.

Kako su vuneni jorgani zamenjivani onim od sintetike, tako su nestajali i zanati odnosno zanatlije koje su u proces bili uključeni.

Danas u gradu postoji jedna registrovana jorgandžijska radnja a vunovlačara nema.

Ko još želi da se pokriva prirodnim materijalom, vunovlačara će pronaći u Žitištu a pitanje je do kada će i taj poslednji raditi.

Mile Orelj je danas u penziji a svoj je radni vek proveo u Fabrici tepiha „Proleter“.

Kaže, raduje ga što ima posla u svojoj vunovlačarskoj radionici, jer se sve više ljudi vraća prirodnim materijalima ali kaže i da kad shvatimo da plastika nije najbolje rešenje i kad se vuni vratimo, neće biti više majstora koji tu vunu mogu da prerade od ovčijeg runa do jorgana ili vunenog džempera.

• Mladi neće da se bave zanatima a mašine će završiti u starom gvožđu. Znanje koje stari majstori imaju nemaju kome da prenesu, priča Mile Orelj.

Mašina na kojoj Mile Orelj od pramenova napravi tablu vune zove se vunovlačara. Sastavljena je od radnih tački.

U pitanju su valjci različite veličine, koji vunu valjalju, iz nje odstranjuju primese i na kraju izgrebu i pretvore u tablu.

Od te se table dalje mogu praviti jorgani, dušeci a ako je vuna kvalitetna, ona se dalje može i upredati i od nje saštrikati džemperi, kape, čarape.

Nekada je Srbija bila poznata po razvijenoj industriji štofova i tepiha. Nekadašnjih giganata više nema.

I ovaca je sve manje. Ko ih drži, drži ih zbog jaganjaca. Vunu niko ne traži i vuna nikom ne treba, pa je ovčari bacaju ili budzašto prodaju nakupcima.

Krug se u međuvremenu zatvorio. Sad smo alergični na plastiku i sintetiku ali prirodnih materijala jedva da ima a gde se i nađu, nema ko da ih preradi.