POSLODAVCE SKUPO KOŠTA ČESTO MENJANJE RADNIKA
Nakon pandemije korona virusa tržište rada je počelo ubrzano da se menja. Manjak kvalifikovane radne snage doprineo je velikoj fluktuaciji zaposlenih što, prema ocenama stručnjaka, nije dobro za poslodavce.
Foto: Pixabay
Nakon pandemije korona virusa tržište rada je počelo ubrzano da se menja. Manjak kvalifikovane radne snage doprineo je velikoj fluktuaciji zaposlenih što, prema ocenama stručnjaka, nije dobro za poslodavce.
Darko Mirković, osnivač kompanije Alterna, rekao je za N1 da poslodavci imaju mnogo veće troškove kada puste radnika da ode i da fluktuacija zaposlenih košta kompaniju od 90 do 200 odsto jedne bruto plate na toj poziciji.
Iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) za Biznis.rs kažu da je značajna fluktuacija zaposlenih apsolutno neželjena situacija za jednog poslodavca.
“Ono što poslodavci treba da urade, a verujemo da većina i radi, to je da grade dugoročne odnose sa svojim zaposlenima, da pažljivo prate njihove potrebe i učine sve da im izađu u susret. S jedne strane, to znači određene finansijske izdatke, ali prema svim istraživanjima koje imamo to još više znači da se gradi pozitivna i motivišuća atmosfera, jer ona je – po rečima samih zaposlenih – ono najvažnije što ih opredeljuje da ostanu u jednoj firmi. Istraživanja nam pokazuju da su radna atmosfera i opšti ambijent u kompaniji za radnika na prvom mestu, a plata na drugom”, ističu iz UPS.
Takođe, prema rečima naših sagovornika, i pored ponekad velike ponude nije lako naći novog radnika koji će prihvatiti i bez problema se uklopiti u radne procese kompanije.
“Potrebno je vreme, novac i energija da novozaposlenog uvedete u sve tokove organizacije rada. To sve košta, tako da je svakako bolje zadržati dobrog radnika nego ulagati stalno u obučavanje novih”, savetuju iz Unije poslodavaca.
Sa ovom konstatacijom slaže se i profesorka i suosnivač Centra za lični razvoj Anja Bundalo koja ima dugogodišnje iskustvo u savetovanju poslodavaca i menadžera kako da usvoje nekoliko strategija za dobro vođenje tima. Pre svega, savet je da se izbegne mikro-menadžerisanje.
“Poverite svojim ljudima prostor i podršku za samostalnost. Ne kontrolišite opsesivno i ne strahujte od delegiranja. Kreativnost podrazumeva preuzimanje rizika. Ljudi neće preuzeti rizik u timu sa kojim se osećaju nesigurno. Poverenje se gradi celi život, a izgubi se u trenutku. Vodite računa o ovome kao lider, organizujte redovne tim bildinge, pokažite da ljudi u vašem timu jesu tu jedni za druge. Prikazujte celom timu pojedinačne uspehe, otvoreno dajte dobar feedback – to će pokazati da je stručnost cenjena i navesti i ostale da pokažu šta zaista znaju i umeju”, naglašava Bundalo u razgovoru za Biznis.rs.
Ona smatra da menadžeri koji žele dobru atmosferu i motivisane radnike ne treba da kažnjavaju neuspehe.
“Kao lideru, vaš osnovni zadatak je da timu pomognete da prevaziđe strah od neuspeha, te da prepozna šta sve može da nauči iz pokušaja. ‘Neuspeh’ takođe može da dovede do novih proizvoda i ideja”, navodi Bundalo.
Naša sagovornica navodi da kreativno razmišljanje donosi nove ideje za rešavanje i najsloženijih problema. Ohrabrivanjem članova tima na kreativno razmišljanje raste njihovo samopouzdanje, energija i povezanost sa ciljevima i vizijom kompanije.
U suprotnom, ukoliko kompanija ne podržava razmišljanje “van kutije”, rizikuje da izgubi najdragocenije članove tima, da unese nezadovoljstvo i neproduktivnost u svoje redove. Naravno, nezadovoljni timovi blokiraju produktivnost cele kompanije.
“Da bi kreativnost bila ispoljena najčešće je potrebno da se obezbede određeni uslovi. Ona jeste moćna sila, ali je istovremeno krhka i ako nema dovoljno fokusiranosti, može da postane destruktivna. Ovo je opšte pravilo iz razloga što je gotovo svim ljudima zajedničko da žele da obezbede svoje osnovne potrebe da bi mogli da se bave kreativnošću. Tek kada liderstvo pokaže snažnu podršku za kreativne procese, većina ljudi će se osećati dovoljno sigurno da se u njih i upusti”, zaključuje Anja Bundalo.
Izvor: Biznis.rs