Saga o hlebu

Saga o hlebu

Foto: Pixabay

O nekadašnjem privrednom gigantu, fabrici za proizvodnju brašna i hleba, “Žitoproduktu”, koji je u stečaju osam godina, najviše se, u stvari jedino, se može saznati iz kvartalnih izveštaja koje stečajni upravnik Dušan Lazić podnosi Privrednom sudu u Zrenjaninu.

Kao da javnost ne zanima sudbina preduzeća koje je hlebom hranilo ne samo srednji Banat nego je svojom proizvodnjom moglo da nahrani celu bivšu Jugoslaviju.

Zato je javnost bila nemalo iznenađena kada je nedavno objavljen oglas o izdavanju kompletnih kapaciteta ove fabrike, mlina, pekare, silosa i laboratorije, po ceni od 800 hiljada evra na godišnjem nivou.

Naravno, moguće je zakupljivanje i pojedinačnih delova nekadašnjeg preduzeća.

Ono što javnost ne zna jeste da su ti kapaciteti već u zakupu, zakupaca na spisku ima mnogo a najveći i najpoznatiji je svakako Don Don, firma iz Slovenije, koja je zakupila mlin i pekaru.

Na informaciju o oglasu, Don Don je kratko za medije prokomentarisao da su oni u dugogodišnjem zakupu, i da za to imaju ugovor koji je važeći.

Ovim oglasom koji je objavio stečajni upravnik dodat je još jedan začin u epsku sagu, koja traje mnogo duže od 2016. godine, od kada je “Žitoprodukt” zvanično u stečaju.

U stečaju je, pre osam godina, “Žitoprodukt” završio posle zbog trogodišnje blokade računa koja je i sa dugom od 1,3 milijardi dinara.

Predlog za pokretanje stečaja podnela je banka Inteza. Banka Inteza je po svom potraživanju među najvećim finansijskim kućama koje, u stvari, imaju svu nepokretnu imovinu „Žitoprodukta” pod hipotekom.

Do tih hipoteka banka je došla odobravajući kredite nekadašnjem direktoru i većinskom vlasniku, Đorđu Božiću.

Kad je kao većinski vlasnik ušao u posed “Žitoprodukta” Božić je počeo od banaka da uzima kredite i kupuje druge firme, a imovinu zrenjaninskog preduzeća stavljao je pod hipoteku.

Božić je tako založio silose, mlin, pekaru i sve druge objekte u Zrenjaninu, mada za to nije imao saglasnost malih akcionara, kojih je više od 1 300 i oni raspolažu sa 27,2 odsto kapitala.

Zbog sumnje da je imovinu „Žitoprodukta” u procesu privatizacije stekao na nezakonit način, ona mu je 2010. privremeno oduzeta i ustupljena na upravljanje nadležnoj državnoj direkciji.

Do 2016. godine, državna direkcija se nije proslavila upravljanjem preduzećem, pa je “Žitoprodukt” završio u stečaju.

Od momenta otvaranja stečajnog postupka do danas, gotovo da se ništa nije promenilo.

Preduzeće se nalazi u istoj situaciji u kojoj je bilo i pre osam ili četrnaest godina.

O postupku protiv Božića ne zna se ništa, stečajni proces traje, kapaciteti su iznajmljeni, novac od zakupa je na računu, prodaja kojom bi se poverioci namirili bar u jednom delu nije moguća.

Nisu moguće ni investicije, jer zakupci, kao što je, na primer Don Don, neće da ulažu u tuđe.

Da konačnog rešenja nema na vidiku, govori i oglas o izdavanju kapaciteta, istina, po mnogo višoj početnoj ceni nego što je to danas slučaj.

A da je “živ” “Žitoprodukt” bi danas napunio osamdeset godina.

Davne 1944. godine formirano je žitarsko preduzeće za otkup poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa teritorije Banata. Sadašnji ime, “Žitoprodukt” preduzeće dobija 1957. godine pripajanjem mlinskih pogona sa teritorije Banata i od tada počinje i prerada pšenice u brašno.

Godinu dana kasnije, započinje era industrijske proizvodnje brašna puštanjem u rad prvog modernog mlina “Standard” u Zrenjaninu.

Prvi hleb je iz industrijske pekare izašao 1968. godine a u periodu od 1973. do 1982.godine izgrađeni su moderni silosi za žitarice, sušara, pogoni za proizvodnju kolača, peciva i specijalnih vrsta hleba, fabrika za proizvodnju kalupiranog hleba, silos za brašno, tehnološka labaratorija …

Pored kolača, hleba i peciva koje je proizvodio po sopstvenoj recepturi, “Žitoprodukt” je imao i proizvodni program rađen po licenci.

Radilo se o proizvodnji artikala od namenskog “Moul bie” brašna” proizvedenog u sopstvenom mlinu, a po licenci “Velikih mlinova Pariza” sa isključivim pravom za teritoriju bivše Jugoslavije.

I još dve zanimljivosti vezna za “Žitoprodukt”.

Prvi kroasan u Jugoslaviji proizveden je 1975. godine u pogonima kolača preduzeća “Žitoprodukt” iz Zrenjanina.

Koliko su bili kvalitetni proizvodi koji su izlazili sa traka “Žitoprodukta” govori podatak da je zrenjaninsko preduzeće imalo ekskluzivni ugovor za snabdevanje pecivom restorana “McDonald`s” u Jugoslaviji.

Nekadašnji prehrambeni gigant u finansijskoj blokadi dugoj već 1.100 dana, a poveriocima duguje više od 1,3 milijarde dinara

Poverioci pokrenuli naplatu potrživanja od nekadašnjeg zrenjanskog giganta

Zbog velikih dugovanja i duge nesposobnosti plaćanja Privredni sud u Zrenjaninu usvojio je predlog Banke Inteza i doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom AD „Žitoprodukt”. Stečajni upravnik je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, odnosno njen Centar za stečaj. Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja. Račun preduzeća u vreme donošenja odluke o stečaju bio je u neprekidnoj blokadi 1.098 dana, a dug iznosi više od 1,3 milijarde dinara.

Tako je još jedna velika firma iz sastava kombinata „Servo Mihalj” pala na kolena s malim izgledima da se više ikada digne na noge. Zrenjaninski agronomi su izračunali da je kombinat nekada proizvodio više hrane nego danas Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, tri zemlje bivše SFRJ, zajedno.

U Beču je otpad dragocen energent

Banka Inteza je po svom potraživanju među najvećim finansijskim kućama koje, u stvari, imaju svu nepokretnu imovinu „Žitoprodukta” pod hipotekom. Kada je Đorđe Božić, nekadašnji direktor i većinski vlasnik „Žitoprodukta” ušao u posed firme, počeo je od banaka da uzimo kredite i kupuje druge firme, a imovinu zrenjaninskog preduzeća stavljao pod hipoteku.

Božić je tako založio silose, mlin, pekaru i sve druge objekte u Zrenjaninu, mada za to nije imao saglasnost malih akcionara, kojih je više od 1.300 i oni raspolažu sa 27,2 odsto kapitala.

Kontroverzni biznismen već krivično odgovara zbog poznate afere PIK „Zemun”, a zbog sumnje da je imovinu „Žitoprodukta” u procesu privatizacije stekao na nezakonit način, ona mu je 2010. privremeno oduzeta i ustupljena na upravljanje nadležnoj državnoj direkciji. U međuvremenu su kapaciteti preduzeća izdavani da bi se neko bar donekle namirivao. Izdavan je silosa kapaciteta 65.000 tona „Viktorija grupi”, a pekara i mlin slovenačkom biznismenu Alešu Mozetiču vlasniku firme „Don Don” koja uspešno osvaja srpsko tržište.

Iz nacionalnog LID projekta 210 miliona za užičke ulice

– Oni koji su imali najveću korist od izdavanja, sada će se verovatno naplatiti i u stečaju, a sasvim je izvesno da će najgore proći mali akcionari, među kojima je i stotinak radnika koji su ustupljeni Slovencu, jada se Ljubomir Jurišić predsednik udruženja manjinskih akcionara, koje je dugo i bezuspešno ukazivalo na svoju obespravljenost u procesu privatizacije.

Među radnicima i akcionarima se priča da „Žitoprodukt”, bez kamata, duguje bankarima više od četiri miliona evra, a račun je u blokadi za dodatnih 10 miliona i te brojke zajedno premašuju vrednost imovine pa će mnogi poverioci ostati bez potraživanja, a među njima je i više od 1.300 radnika i akcionara.

Neizvesno je šta će biti sa zakupcima iz Slovenije. Dok je pekara pre njihovog dolaska radila loše i pravila gubitke oni rade dobro uz plaćanje 25.000 evra zakupnine.

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System”, koja se bavi proizvodnjom ribolovačke opreme pod istoimenim sopstvenim brendom, osvojila je prestižnu nagradu za inovacije, u žestokoj konkurenciji 75 timova, iz svih inovativnih oblasti.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Sed eu felis id felis accumsan condimentum

Sed eu felis id felis accumsan condimentum

Pellentesque vestibulum est sed nisl euismod, id congue ligula facilisis. Proin tortor nisl, consequat id scelerisque sed, pulvinar quis tellus. Vivamus ullamcorper rhoncus risus, eget vulputate tellus aliquet et. Phasellus non ipsum nisl. Integer id euismod libero. Praesent lobortis commodo ante gravida finibus. Proin in libero euismod, maximus urna lacinia, consectetur lacus. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit.
Detaljnije Pogledaj sve