SIVA EKONOMIJA KAO VEČNA TEMA
Procene su da se u Srbiji čak trećina ekonomske aktivnosti odvija daleko od očiju države. U Holandiji procenat sive ekonomije iznosi 2 odsto.
Procene su da se u Srbiji čak trećina ekonomske aktivnosti odvija daleko od očiju države. U Holandiji procenat sive ekonomije iznosi 2 odsto.
Kako bi se ukratko mogla definisati siva ekonomija? To je poslovanje koje je: nezakonito, nedozvoljeno, neformalno, prikriveno, neregistrovano.
Visoki porezi i doprinosi stvaraju prostor da se dobro zaradi na utaji poreza, a slaba kontrola i niske kazne oslobađaju rizika, zbog čega siva ekonomija u Srbiji čini trećinu BDP (bruto društvenog proizvoda). U uređenim državama kao što su Holandija ili Velika Britanija, procena učešća sive ekonomije iznosi 2 a u Nemačkoj 3 odsto.
Zapošljavanje radnika na crno (20,75 odsto) i prijavljivanje radnika na minimalnu zaradu (16,46 odsto) najčešći su pojavni oblici sive ekonomije i nelojalne konkurencije. Pored neformalne zaposlenosti siva ekonomija se najčešće javlja kroz: neevidentiranje prometa robe i usluga (14,25 odsto), proizvodnju i prodaju u neregistrovanim objektima (10,10 odsto), plasman robe u sivoj zoni (8,99 odsto), nabavku sirovina na sivom tržištu (8,44 odsto). Ovo su podaci do kojih je u svom prošlogodišnjem istraživanju došla Privredna komora Srbije.
Prema mišljenju privrednika, siva ekonomija je najzastupljenija u sektoru usluga, pre svega u maloprodaji (22,90 odsto), turizmu i ugostiteljstvu (18,52 odsto) i veleprodaji (9,60 odsto), a zatim u sektoru poljoprivrede (9,09 odsto), dok je najniža u granama industrijske proizvodnje, kao što su hemijska i gumarska proizvodnja.
Posledice i po državu i po privrednike ali i po potrošače
Siva ekonomija dovodi do negativnih posledica za privredne subjekte koji posluju u skladu sa zakonskim propisima i plaćaju poreske obaveze. Ostvaruju se manji promet i prihodi. Oni koji posluju legalno, izloženi su nelojalnoj konkurenciji. Država ne uspeva da naplati porez, što joj uskraćuje znatan deo poreskih prihoda. To znači manje para za zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe, javne projekte, kulturu… I potrošači su izloženi riziku. Siva ekonomija je nepoštovanje bilo kog propisa. Na primer, nepoštovanje propisa iz oblasti bezbednosti hrane ili ekologiji.
Borba neprestana
Zakon o inspekcijskom nadzoru, koji je, kad je donešen, nazivan revolucionarnim, jer se u toj oblasti reforma nije sprovodila godinama i decenijama, daje rezultate. No, opšta ocena je da se u proces suzbijanja sive ekonomije koja nikom ne donosi dobro, mora uključiti celokupno društvo. Kako je ova godina proglašena godinom borbe protiv sive ekonomije, podignuta je i internet platforma uzmiracun.rs, uz pomoć koje se prijave mogu dostaviti i anonimno. Na jednom mestu mogu se pronaći i nadležnosti inspekcijskih službi kao i besplatni telefon na koji se može prijaviti slučaj nelegalnog, nezakonitog poslovanja. Najviše dodira sa subjektima koji posluju u sivoj zoni imaju poreska, tržišna i inspekcija rada.
Po pitanju nepravilnosti u vezi sa neizdavanjem fiskalnih isečaka, građani mogu prijaviti Poreskoj upravi telefonom na brojeve: 011/361 99 00 ili 011/347 90 61
Prijave za neizdavanje fiskalnih računa, kao i prijave za izdavanje lažnih i neodgovarajućih računa, kao što su predračuni, međuračuni ili takozvani blok-računi, mogu se podneti i putem specijalnih portala Poreske uprave – www.poreskialarm.rs ili www.poreskialarm.gov.rs.
Republičkoj tržišnoj inspekciji nepravilnosti mogu da se prijave na telefon 011 361 4334.
Broj besplatne linije za anonimno prijavljivanje rada na crno je 0800 300 307.
