Jedna od mera Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije jeste i predlog uređenja oblasti poslovanja preduzetnika, kolokvijalno nazvanih paušalci. Takvih je u Srbiji blizu 120 000.

Jedna od mera Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije jeste i predlog uređenja oblasti poslovanja preduzetnika, kolokvijalno nazvanih paušalci. Takvih je u Srbiji blizu 120 000.

Siva ekonomija u padu ali se drži

Na osnovu istraživanja koje je sproveo NALED, procenat učešća sive ekonomije u BDP-u Srbije smanjaje se iz godine u godinu. Pre pet godina, siva ekonomija učestovovala je sa 21,2 procenta u ukupnom bruto društvenom proizvodu zemlje, sada se procenjuje da je to učešće palo na 15,4 procenta. I dalje je to visok udeo a posebno ako se pretvori u brojke. U brojkama to je 6 milijardi evra.

Siva ekonomija izglednija kod preduzetnika

Istraživanje je pokazalo da su izgledi da se posluje u sivoj zoni duplo veći kod preduzetnika nego kod privrednih društava.

Čak četiri puta veći su izgledi da je u sivoj zoni preduzeće bez zaposlenih (a istraživanja pokazuju da je takva vrsta preuduzeća u porastu, što je posebna priča) nego ona koja imaju zaposlene.

Akcioni plan u brojkama

Akcioni plan donet je za ovu i narednu godinu. Čine ga 36 mera i 127 aktivnosti.

Nacionalno telo koje ga sprovodi zasedalo je polovinom godine i konstatovalo da je od mera i aktivnosti predviđeno za ovu godinu, realizovano pola.

Naglasak je u narednom periodu stavljen na e-poslovanje, odnosno na kontrolu e- platformi, Internet portale, društvene mreže gde se, u jednom delu, seli deo poslovanja u sivoj zoni.

Naglasak je stavljen i na paušalce. Promene u načinu oporezivanja ove kategorije najavljen je za novembar. Na uvidu je Uredba o paušlanom oporezivanju, koja je po pojavljivanju polarizovala zaintresovanu javnost.

IT zajednica najglasnija

Iako će promene zakačiti i advokate, koji su u prethodnom pokušaju da se promeni način oporezivanja njihovog rada bili glasniji i radikalniji, ovog puta najglasnija je IT zajednica.

Uredbom je ovoj vrlo brojnoj i sve brojnijoj zajednici, uz štap, ponuđena i šargarepa.

Šargarepa su trogodišnje olakšice.

Štap su oporezivanje i takozvani test samostalnosti.

Jedna od najvećih zamerki IT zajednice koja će, po svemu sudeći, najviše biti pogođena uredbom, jeste smanjivanje konkurentnosti IT zajednice u Srbiji u odnosu na ostatak sveta, sa kojima se za posao bije na svetskom tržištu.

Foto: Pixabay