U mačvanskom kraju strnim žitima se seje 30.000, od kojih pšenicom oko 20.000 hektara

 Foto: Pixabay

U mačvanskom kraju strnim žitima se seje 30.000, od kojih pšenicom oko 20.000 hektara

Posle obilnih kiša i stabilizacije vremenskih prilika poljoprivrednici u Mačvi istovremeno beru kukuruz i seju pšenicu. Na njivama je više sejalica, pa su svi proizvođači koji znaju prednosti setve u optimalnom roku zadovoljni što je „miholjsko leto“ potrajalo i ne gube vreme da bi seme bacili u brazde.

U mačvanskom kraju strnim žitima se seje 30.000, od kojih pšenicom oko 20.000 hektara.

Vladan Đenadić je na vreme uzorao njivu sa koje je skinuo kukuruz i kao svake godine na vreme posejao pšenicu i ječam.

– Posejao sam dva hektara pšenice i pola ječma. Kod izbora semena opredelio sam se da mnogo ne eksperimentišem. Uz ‘Solehio’ ponovo sam sejao ‘Aveniju’ koja je rana sorta, otporna na bolesti i ne poleže što je jako važno – kaže Đenadić.

Setva u optimalnom roku

S obzirom na povoljne vremenske setveni radovi će prvi put posle nekoliko godina moći da se obave u optimalnom roku do kraja oktobra. Poljoprivredni stručnjaci, naime, smatraju da je najbolje vreme za setvu između 11. i 20. oktobra, a zakasnela setva se direktno odražava na prinos i ne može se ni jednom merom popraviti.

– Setvom pšenice van optimalnog roka, ishod se ne može predvideti, ali je smanjenje prinosa evidentno neizbežno. Koliko će to smanjenje biti zavisi od proleća. Ukoliko su mart i april topliji odnosno dođe do naglog skoka temperature, doći će do većeg smanjenja prinosa iz kasnije setve. Ali, ako je proleće hladnije i to traje duže, onda se prinos iz kasnije setve može bolje realizovati – istakli su u Poljoprivrednoj stručnoj službi.

Prema računici poljoprivrednika, od oranja i pripreme zemljišta, repromaterijal, đubrenje i setvu ove godine je potrebno oko 140.000 dinara. Da bi smanjili troškove mnogi poljoprivrednici se odlučuju da umesto deklarisanog semena, koje je za godinu dana poskupelo između 50 i 60 posto, seju pšenicu iz ambara ili kombinuju sertivikovano i seme iz ambara iako znaju za narodnu „kakva setva – takva žetva“.

– Semenska pšenica je poskupela, o đubrivima i gorivu da ne govorim. Zato sam ostavio prošlogodišnju pšenicu, prva reprodukcija, pa ću sam obaviti trijerisanje i zaprašivanje i iduće nedelje posejati – rekao je poljoprivrednik Marko Đurić.

Izvor: Telegraf / Biznis i finansije