Kao što je svima već poznato jedna od nekoliko neizbežnih stvari u životu je svakako plaćanje poreza. Za svaki oblik rada potrebno je platiti porez državi, samim tim isto pravilo vazi i za freelancing poslove.

Pre nešto više od 15 godina prvi put su se mogli čuti termini poput: frilens (freelance), frilensovanje, freelancing, frilenser (freelancer). Poslednjih desetak godina u Srbiji je sve veći broj onih koji na ovaj način zarađuju.

Kako je broj ljudi koji na ovaj način rastao tako je raslo i interesovanje države za njihove prilive.

Šta je freelance

Freelance honorarni poslovi su povremeni poslovi koje obavljaju slobodnjaci odnosno – freelanceri. Prednosti ovakvog vida angažovanja je u mogućnosti pojedinca da samostalno odlučuje za koje će se poslove prijavititi. Kao i kada, koliko i gde će raditi. Frilenseri obično nisu vezani ni za jednu kompaniju sa punim radnim vremenom. Njih angažuje više kompanija za određene vrste poslova.

Zbog slobode i fleksibilnosti prilikom obavljanja poslova, kao i mogućnosti ličnog usavršavanja, sve više ljudi se odlučuje za frilens karijeru.

Za freelance poslove neophodno je imati pre svega znanja iz određenih oblasti, znati engleski jezik, ali pre svega biti disciplinovan i organizovan. Posedovanje kompjutera i dobra internet konekcija se podrazumevaju.

Freelancing poslovi se obavljaju za inostrane klijente preko platformi kao što su Upwork, Freelancer, Youtube, AirBNB, Booking i druge. To podrazumeva da se prihod prima iz inostranstva i da je u roku od 30 dana potrebno prijaviti prihode i obračunati poreze i doprinose. Ovo je obaveza. Nije preporuka.

Frilenseri su fizička lica koja rade za pravna ili fizička lica iz inostranstva i tako ostvaruju prihode. Obzirom da pružaju usluge bez registrovane delatnosti (firme) frilenser ostvaruju dohodak kao fizičko lica.

Prihodi se najčešće ostvaruju u bruto iznosu. Zbog toga, frilenseri postaju poreski obveznici i dužni su da samostalno obračunavaju i plaćaju porez na prihod iz inostranstva.

Saopštenje Poreske uprave

Sredinom oktobra Poreska uprava Srbije je saopštila da je utvrdila da poreski obveznici, fizička lica koja u inostranstvu ostvaruju prihod pružanjem usluga razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranog jezika, grafičkog dizajna, zatim mnogi jutjuberi, influenseri ne plaćaju porez i druge doprinose.

U svom saopštenju Uprava je navela da je na osnovu raspoloživih podataka o uplatama iz inostranstva i poređenjem tih podataka sa podnetim poreskim prijavama ustanovljena visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa i da su identifikovana fizička lica koja nisu izmirila svoje obaveze.

Poreska uprava Republike Srbije poziva sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave, da to samoinicijativno učine. Bitno je da pre otpočinjanja poreske kontrole obračunaju porez i doprinosi sa pripadajućom kamatom i izmire zakonske obaveze.

Ko su obveznici plaćanja poreza na dohodak građana

Prema Zakonu o porezu na dohodak gradjana obveznici poreza na dohodak građana su rezidenti Republike Srbije za dohodak ostvaren u zemlji, kao i za dohodak ostvaren u inostranstvu.

Rezident Republike Srbije je fizičko lice koje:

• na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište i centar svojih poslovnih i životnih interesa ili
• na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 i više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Prihodi iz inostranstva

Fizička lica koja ostvare prihod u inostranstvu dužna su da prihode koje ostvare na ovaj način, prijave Poreskoj upravi. Moraju i da obračunaju i plate pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Ovo nema veze sa tim na koji način su mu devizna sredstva uplaćena. To se čini podnošenjem prijave, odnosno putem obrasca PP OPO.

Polaznu osnovicu za obračun poreza i pripadajućih doprinosa predstavlja dinarska protivvrednost ostvarene naknade iz inostranstva pomnožena sa iznosom srednjeg kursa NBS na dan prijema naknade.

Napomena: Prilikom obračuna poreskih obaveza potrebno voditi računa koja vrsta naknade je ugovorena, bruto ili neto.

Najčešći slučaj je da je ugovorena bruto naknada, te je potrebno u skladu sa ostvarenom vrstom prihoda, utvrditi odgovarajuća poreska oslobođenja, odnosno procenat normiranih troškova. Više detalja vezano za obračun u nastavku teksta.

Za prihode iz inostranstva obaveza je da se podnese poreska prijava u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, podnošenjem PP OPO prijave. Rok za podnošenje poreske prijave se računa počev od prvog narednog dana od dana kada novac legne na račun.

Bitna napomena sa aspekta poreza je da je potpuno nebitno kako inostrani klijent vrši plaćanje: da li direktno na devizni račun, na PayPall, Payoneer, Skrill ili Western Union. Za svaku uplatu iz inostranstva podnosi se zasebna poreska prijava. Prihodi se ne mogu objediniti.

Načini obračuna

Postoje dva osnovna načina obračuna. Važno da li je lice osigurano po osnovu zaposlenja, odnosno po nekom drugom osnovu ili je nezaposleno lice, odnosno nije osigurano ni po jednom osnovu.

1. Osigurano lice

U slučaju kada je lice osigurano po osnovu radnog odnosa, ili po drugom osnovu u Republici Srbiji, poreska osnovica je bruto prihod od rada primljenog u ili iz druge države umanjen za iznos troškova propisanih Zakonom o porezu na dohodak građana.

Poreska stopa iznosi 20%, uz priznavanje normiranih troškova. Normirani troškovi su troškovi koji se ne oporezuju i mogu iznositi 34%, 43% ili 50% u zavisnosti od delatnosti kojom se fizičko lice bavi.

Drugim rečima, tek kada se od zarade odbiju normirani troškovi, onda se obračunava porez na dohodak čija je stopa 20%. Ukoliko je fizičko lice zaposleno i ima plaćeno zdravstveno osiguranje potrebno je obračunati i platiti samo doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5%.

2. Lice koje nije osigurano

Obračun poreza kada fizičko lice nije osigurano ni po jednom osnovu, odnosno kada je nezaposleno može se vršiti na 2 načina:

Prvi način: U slučaju da lice nije osigurano ni po kom osnovu, odnosno kada se radi o nezaposlenoj osobi u Republici Srbiji, pri čemu mu se zarada isplaćuje u ili iz druge države, osnovicu za obračun poreza ovde čini ostvarena zarada koja se umanjuje za neoporezivi iznos (neoporezivi iznos se usklađuje sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. Za period od 1.2. 2020. do 31.1.2021. godine neoporezivi iznos iznosi 16.300 dinara). Nakon što se odbije neoporezivi iznos, poreska stopa iznosi 10%. Osnovica za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je zarada koju je lice primilo. Doprinose je potrebno obračunati i uplatiti po sljedećim stopama:

• za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje –25,5%,
• za obavezno zdravstveno osiguranje –10,3%,
• za osiguranje od nezaposlenosti –0,75%.

Drugi način: Ako lice nije osigurano po bilo kom osnovu, odnosno kada se radi o nezaposlenoj osobi u Republici Srbiji koja je ostvarila druge prihode u ili iz druge države, osnovicu za obračun poreza čini bruto prihod zarade umanjen za normirane troškove. Normirani troškovi i ovde mogu biti 34%, 43% ili 50% u zavisnosti od delatnosti kojom se fizičko lice bavi. Kada se odbiju normirani troškovi, računa se poreska stopa od 20%. Osnovica za obračun doprinosa je poreska osnovica. Doprinose je lice dužno da samo obračuna i uplatiti po sljedećim stopama:

• za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje –25,5%,
• za obavezno zdravstveno osiguranje –10,3%.

Kako se predaje poreska prijava za samooporezivanje fizičkih lica

1. U elektronskom obliku putem portala e- porez

Kada se poreska prijava podnosi elektronskim putem, neophodno je da se podnese preko portala ePorezi. Za to je neophodno da lice poseduje elektronski sertifikat.

Za podnošenje poreske prijave ovim putem mogu se koristiti i internet kiosci koji postoje u filijalama Poreske uprave. Nakon podnošenja prijave, Poreska uprava utvrđuje tačnost navedenih podataka.

Ukoliko postoje neke nepravilnosti Poreska uprava šalje obaveštenje podnosiocu koje nedostatke treba da ispravi. Ispravkom i utvrđivanjem ispravnosti prijave, fizičkom licu se dostavlja obaveštenje o uspešnom podnošenju prijave i dodeljuje se broj koji je dodeljen poreskoj prijavi, kao i BOP- broj odobrenja za plaćanje koji se upisuje u nalogu za uplatu.

2. U papirnom obliku neposredno nadležnoj jedinici Poreske uprave prema mestu prebivališta

Poresku prijavu u pisanom obliku rezidentni poreski obveznik podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj za teritoriju na kojoj ima prebivalište.

Poreska prijava PP OPO se može podneti lično ili preko punomoćnika ovlašćenog za sve poslove oko poreza i poreskih prijava. Ukoliko se poreska prijava podnosi na šalteru filijale Poreske uprave, unos podataka iz predate prijave u informacioni sistem vrši ovlašćeni službenik, koji ujedno daje obaveštenje o dodeljenom broju poreske prijave i BOP-broju odobrenja za plaćanje koji se upisuje u nalogu za uplatu.

3. U papirnom obliku putem pošte

Ukoliko se poreska prijava podnosi putem pošte, obaveštenje o dodeljenom broju poreske prijave, kao i BOP broj odobrenja za plaćanje Poreska uprava će dostaviti putem pošte na adresu naznačenu u poreskoj prijavi.

Poštom se podnosi samo kada nije moguće drugačije predati poresku prijavu. U slučaju kašnjenja u podnošenju prijave i plaćanju obaveza, poreski obveznik je dužan da obračuna i plati propisanu kamatu.

Prava iz oblasti rada i socijalnog osiguranja

Kada se uspešno podnese poreska prijava PP OPO, neophodno je da fizičko lice popuni M-UN Obrazac u dva primerka, koji će uz zaključen ugovor, fotokopiju lične i dokaz o uplati doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje predati nadležnoj filijali PIO Fonda.

Obrazac M-UN je važan zato što fizička lica njegovim popunjavanjem mogu ostvariti prava iz radnog odnosa i prava po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja Republike Srbije, iako stvaruju prihod od poslodavca koji nije rezident Republike Srbije.

Koje su moguće kazne za nepodnošenje poreske prijave

Članom 177. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisane su kazne za nepodnošenje i neblagovremeno podnošenje poreske prijave, neobračunavanje, neplaćanje i neblagovremeno plaćanje poreza.

Prema navedenom zakonu, osoba koja ostvari prihode iz inostranstva, a ne podnese poresku prijavu, novčano će se kazniti svotom od 5.000 do 150.000 dimara. Ukoliko se ne plati porez utvrđen u poreskoj prijavi kazniće se i novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza.

Napomena: Poreska obaveza ne zastareva nakon pet godina, a doprinosi ne zastarevaju uopšte. Sve uplate iz inostranstva u bruto iznosu umanjene za plaćene iznose poreza i socijalnih doprinosa ulaze u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.

Činjenica je da se porez mora platiti i da je to obaveza frilensera. Ova obaveza utvrđena je zakonom iz 2001.godine. Isti je dorađen 2003. godine. Na žalost u medjuvremenu ništa se nije menjalo.

Izvesno je da ce u budućnosti biti neophodne određene izmene zakona po pitanju poreskih obaveza frilensera. Zajednički interes bi bio da se zakonski reguliše status frilensera i da se odredi poreski model koji će omogućavati i stimulisati poslovanje tog sektora.

Za sada je obaveza svih građana je da vode računa o svojim poreskim obavezama. To se može uraditi samostalno, putem punomoćnika ili odabirom poreskog savetnika koji će obračunati i dostaviti poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu.

Izvor: Računovodstvena kuća Unija BG

The post KAKO SE “SAMOOPOREZIVATI” KOD PRIMLJENIH UPLATA IZ INOSTRANSTVA appeared first on Virtuelni Inkubator.

Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je 24. januara 2020. godine Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti kojim se uređuje sistem zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala bez obzira na oblik u kome oni nastaju, kao i uslovi i način korišćenja arhivske građe, ali i organizacija, delatnost i nadležnost arhiva u Republici Srbiji.

Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je 24. januara 2020. godine Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti kojim se uređuje sistem zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala bez obzira na oblik u kome oni nastaju, kao i uslovi i način korišćenja arhivske građe, ali i organizacija, delatnost i nadležnost arhiva u Republici Srbiji.

Na ovaj Zakon čekalo se izuzetno dugo, jer se sve od 1994. godine na ovu delatnost primenjivao Zakon o kulturnim dobrima, koji nikada nije bio u potpunosti prilagođen specifičnim potrebama arhivske građe i delatnosti. 

Novi Zakon će omogućiti i utvrđivanje Arhivskog fonda Republike Srbije kao dela nacionalnog, ali i svetskog kulturnog nasleđa, uključujući i njegovu dopunu dokumentima koji predstavljaju deo kulturnog nasleđa naše države, a nalaze se van njene teritorije. Početak primene ovog Zakona je veoma blizu, pa je bitno uvideti koje se to novine njime donose i kakve su razlike u odnosu na Zakon o kulturnim dobrima koji se do sada primenjivao na ovu oblast.

Šta čini arhivsku građu i arhivsku delatnost?

Pre svega, neophodno je razjasniti šta uopše čini arhivsku građu i predstavlja arhivsku delatnost.

Arhivska građa predstavlja dokumentarne materijale koji se trajno čuvaju u svom izvornom obliku, osim u izuzetnim slučajevima kada izvorni oblik ne postoji, pa se mogu čuvati i svi reprodukovani oblici tih dokumenata, koji su nastali radom i delovanjem državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, imalaca javnih ovlašćenja, privrednih društava, preduzetnika, lica koja obavljaju registrovanu delatnost, verskih zajednica, kao i drugih pravnih ili fizičkih lica, a od trajnog su značaja za kulturu, umetnost, nauku, prosvetu i druge društvene oblasti, bez obzira na to kada i gde su nastali i da li se nalaze u ustanovama zaštite kulturnih dobara ili van njih i bez obzira na oblik i nosač zapisa na kome su sačuvani.

Arhivska građa za našu državu predstavlja kulturno dobro od opšteg interesa koje uživa posebnu zaštitu utvrđenu zakonom.

Sa druge strane, arhivska delatnost zaštite arhivske građe obuhvata kao prvo istraživanje, pronalaženje i evidentiranje, zatim prikupljanje, preuzimanje, čuvanje i stručno održavanje arhivske građe, potom njeno proučavanje, sređivanje i obradu uključujući i sprovođenje mera zaštite i izradu informativnih sredstava, vrednovanje i kategorizaciju, korišćenje, izlaganje i objavljivanje arhivske građe i na kraju nadzor nad čuvanjem i zaštitom arhivske građe i dokumentarnog materijala koji se nalazi van arhiva, kao i druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Zbog čega je bila problematična primena Zakona o kulturnim dobrima?

Do donošenja i primene novog Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, briga o arhivu bila je uređena Zakonom o kulturnim dobrima, koji je donet davne 1994. godine.

U međuvremenu, u načinu poslovanja i kreiranju i čuvanju dokumentacije promenile su se mnoge stvari i postalo je jasno da je neophodno doneti novi, moderan zakon koji će ići u korak sa vremenom i koji će konkretno rešavati pitanja u vezi sa arhivskom građom i delatnošću.

Jedan od glavnih problema na koji Zakon o kulturnim dobrima nije mogao da odgovori jeste onaj koji se odnosi na elektronsku građu, a koja je u modernom i savremenom načinu poslovanja i funkcionisanja postala primarna. Pored toga, Zakon o kulturnim dobrima je potraživao dugogodišnje čuvanje dokumentacije, što je mnogim preduzećima predstavljalo problem, budući da su najmanje deset godina morali da čuvaju sve fakture i podatke o plaćanjima, dok su o finansijskim izveštajima morali da vode računa čak 20 godina.

Čak i kada bi ti rokovi istekli, uklanjanje ove dokumentacije morao je da odobri nadležni arhiv, što je u praksi bilo izuzetno zahtevno jer nadležni arhivi jednostavno nisu imali dovoljno kadrovskog kapaciteta da obiđu sva preduzeća i pregledaju svu dokumetaciju predloženu za uklanjanje.

Pored toga, ovim Zakonom nikad nije bilo definisano šta je to tačno arhivska građa, već se njom smatralo sve ono što nastane u Republici Srbiji.

Zakon o kulturnim dobrima propisuje da svaki dokument koji je nastao u radu institucija i organizacija ili ih je napravio pojedinac, bilo da je pisan, crtan, snimljen ili fotografisan, potencijalno predstavlja arhivsku građu te da iz tog razloga o njegovom čuvanju ili uništavanju brine Arhiv Srbije. Ovo je u praksi preduzetnicima predstavljalo brojne probleme, jer ne samo što su morali da vode računa o doslovno svakom dokumetnu u papirnoj formi nastalom tokom poslovanja, morali su i da izdvoje određena finansijska sredstva za zaposlenog koji bi o njima brinuo i vodio evidenciju, ali i da obezbede popriličan prostor u kom bi sva ova dokumetacija bila skladištena.

Takođe, tu je i problem prekomernog štampanja dokumentacije, što je opet za privrednike donosilo troškove u vidu preterane potrošnje papira i drugih sredstava. Zbog svega ovoga bilo je neophodno doneti novi zakon koji će detaljno rešiti sve probleme u vezi sa arhivskom građom i regulisati arhivsku delatnost tako da ona funkcioniše na što jednostavniji i profesionalniji način.

Koje promene donosi novi Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti?

Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti odnosi se na sva pravna lica, bez obzira na to da li ona pripadaju javnom ili privatnom sektoru. Novi Zakon svojom primenom unosi mnoge novine u praksi, ali i znatno pooštravanje kaznenih odredbi.

Nakon dugogodišnje primene ranijih propisa po starom Zakonu o kulturnim dobrima, ovaj Zakon donosi novine u poslovanju prihvatajući elektronski oblik arhivske građe, što umnogome pojednostavljuje proces arhiviranja u praksi i predstavlja pozitivan pomak na poslovanje u korak sa vremenom.

Ipak, pored svih pogodnosti i olakšanja koje će novi Zakon doneti, on će takođe uvesti i određene obaveze, ali i kazne za njihovo neizvršavanje.

Za neispunjavanje obaveza iz Zakona o arhivskoj građi pravno lice može biti kažnjeno i novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom do 150.000 dinara.

Ovaj Zakon takođe propisuje da je svako pravno lice dužno da odredi osobu koja će biti odgovorno stručno lice za zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala, ali i da vode arhivsku knjigu na propisanom obrascu, da donese opšti akt o načinu evidentiranja, čuvanja i delovanja po pitanju arhivske građe, da donese Listu kategorija dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja, kao i opšti akt o načinu evidentiranja zaštite i korišćenja elektronskih dokumenata.

Pored toga što je pravno lice dužno da obezbedi stručnu i odgovornu osobu koja će se baviti svime ovim, neophodno je da obezbedi i prostor za obavljanje ovih aktivnosti, kao i da osigura trajno čuvanje arhivske građe u elektronskom obliku i da pribavi mišljenje pre preduzimanja mera koje se na nju odnose. S obzirom na to da je sada uvedeno i elektronsko poslovanje, imaoci odnosno stvaraoci dokumentacije mogu arhivsku knjigu formirati u elektronskom obliku, imajući na umu da ona mora sadržati propisane rubrike.

Primopredaja arhivske građe obavlja se komisijski. Komisija se sastavlja od predstavnika registrature koja predaje građu i predstavnika arhiva koji je preuzima, ali ono što je novina doneta ovim Zakonom je da se predaja arhivske građe može izvršiti i u elektronskom obliku.

Iako na prvi pogled može delovati da novi Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti zahteva potpunu reorganizaciju dosadašnjeg poslovanja, implementiranje njegovih odredbi u praksi na duže staze može značajno pojednostaviti samu proceduru, ali i doprineti očuvanju i boljoj sistematizaciji arhivske građe.

Donošenje svakog novog zakona i njegova primena u praksi u početku mogu izazvati mnogo nedoumica i dosta poteškoća, pa kako biste izbegli da početak primene zakona dočekate nespremni, potrudite se da blagovremeno proučite sve odredbe koje on donosi, da biste što lakše uveli izmene u svoj način rada i samim tim postigli bolje rezultate.

Još uvek aktuelne rokove čuvanja poslovne dokumentacije možete pronaći na linku.

Izvor: Minimax

The post OBAVEZE PRIVREDE PO NOVOM ZAKONU O ARHIVSKOJ GRAĐI I ARHIVSKOJ DELATNOSTI appeared first on Virtuelni Inkubator.

Ideja Zakonodavca da uvede test je da se na bazi određenih kriterijuma utvrdi da li osoba kod nalogodavca radi kao preduzetnik ili obavlja poslove koje bi u redovnom toku obavljalo zaposleno lice. Mnogi poslodavci izbegavaju zasnivanje radnog odnosa, već svojim zaposlenima otvaraju preduzetničke radnje.

Suština je da svi naručioci posla (nalogodavci) koji su registrovani kao doo ili preduzetnik za svaki sklopljen ugovor o obavljanju posla sa preduzetnikom treba da urade Test samostalnosti. Ukoliko test pokaže da je utvrđena nesamostalnost preduzetnika nalogodavac je u obavezi da plati dodatni porez od 20% i doprinose za PIO na ukupan iznos izdatog računa.

Lica koja podležu testu samostalnosti

Prihodi koje budu ostvarivali preduzetnici oporezovaće se kao drugi prihod, ukoliko se utvrdi da postoji nesamostalnost u odnosu sa nalogodavcem.

S tim u vezi, testu samostalnosti podležu:
– preduzetnici koji su registrovani kod Agencije za privredne registre, koji vode poslovne knjige;
– preduzetnici koji su registrovani kod APR ili kod drugog organa i organizacije, a koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod.

Sa druge strane, testu samostalnosti ne podležu:
– preduzetnici poljoprivrednici;
– preduzetnici druga lica (u ovu kategoriju, na primer, spadaju fizička lica koja su registrovana kao obveznici PDV, ali nisu registrovana kod APR, niti kod drugog organa ili organizacije);
– pravna lica (DOO).

Nalogodavcem se smatra:
– domaće, odnosno strano pravno lice (DOO);
– preduzetnik i
– preduzetnik paušalac,
koje je direktno ili indirektno angažovalo preduzetnika ili preduzetnika paušalca za obavljanje poslova.

Kriterijumi nesamostalnosti preduzetnika

Suština je u tome da se (ne)samostalnost preduzetnika određuje u odnosu na konkretnog nalogodavca, na osnovu devet propisanih kriterijuma, koji se utvrđuju na osnovu ugovora, kao i ostalih dokaza i činjenica u svakom konkretnom slučaju. Ukoliko, u odnosu sa konkretnim nalogodavcem postoje najmanje pet od propisanih devet kriterijuma, smatra se da je preduzetnik nesamostalan u odnosu na tog nalogodavca, te se prihod koji preduzetnik ostvaruje po tom osnovu, oporezuje kao drugi prihod, a ne kao prihod od samostalne delatnosti.

U nastavku navodimo predmetnih devet kriterijuma nesamostalnosti preduzetnika:

• nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;

• preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;

• nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;

• nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;

• nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;

• najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;

• preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;

• ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu;

• preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.

Oporezivanje prihoda preduzetnika kod kojih se utvrdi nesamostalnost

Ovaj prihod će se oporezovati po odbitku, po stopi od 20% na bruto prihod i doprinosom za penzijsko i invalidsko osiguranje 25,50%.
Nalogodavac (kao isplatilac prihoda) je odgovoran za plaćanje poreza i doprinosa. Drugim rečima, ako nadležni poreski organ, u postupku poreske kontrole, utvrdi da postoji nesamostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca, obavezaće nalogodavca da plati porez i doprinose po osnovu isplaćenih prihoda tom preduzetniku, zajedno sa kamatom. Pored toga, nalogodavac, kao i odgovorno lice mogu biti i prekršajno (pa čak i krivično) kažnjeni zbog neobračunavanja i neplaćanja poreza po odbitku, po ovom osnovu.
Sa druge strane, preduzetniku se ovaj prihod uračunava u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana, nezavisno od oporezive dobiti, odnosno paušalnog prihoda, na koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti.
S tim u vezi, i preduzetnik može biti u problemu, ako je po ovom osnovu platio manji iznos godišnjeg poreza na dohodak građana ili ako je po osnovu ovog prihoda trebalo da plati godišnji porez na dohodak građana.

Početak primene pravila o testu samostalnosti

Prihod koji se isplati preduzetniku zaključno sa 1. martom 2020. godine smatraće se prihodom od samostalne delatnosti (Stari Zakon).

Tekst sačinila Aleksandra Dobrin – Racunovodstvena kancelarija i poresko savetovanje Subotica

The post TEST SAMOSTALNOSTI PREDUZETNIKA – PRIMENA OD MARTA 2020. GODINE appeared first on Virtuelni Inkubator.

Osnov za plaćanje naknade je imovinsko prava autora koji ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela. Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada. Autoru i proizvođaču fonograma, koji je strano lice, priznaju se prava predviđena ovim zakonom na osnovu međunarodnog ugovora koji je ratifikovala Republika Srbija, ili na osnovu uzajamnosti između Republike Srbije i zemlje kojoj on pripada.

Autorsko i srodna prava kolektivno se ostvaruju preko organizacije za kolektivno ostvarivanje tih prava – za ovaj slučaj to su SOKOJ za autore i OFPS za fonograme.

Jedinstvene tarife za ostvarivanje prava određuju se sporazumom u pisanoj formi između organizacije proizvođača fonograma i organizacije interpretatora s jedne strane, i reprezentativnog udruženja korisnika s druge strane. Jedinstvenu tarifu objavljuju u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Obavljanje delatnosti, a kojom se vrši javno saopštavanje muzičkih dela, stvara osnov za isplatu naknade, kao samostalna naknada autora muzičkih dela i objedinjena, jedinstvena naknada interpretatora i proizvođača fonograma za javno saopštavanje interpretacija i fonograma.

Pravo proizvođača fonograma – za svoj fonogram, proizvođač fonograma ima imovinska prava u skladu sa zakonom o Autorskim pravima.

Fonogram je snimak zvuka, odnosno niza zvukova na nosaču zvuka. Snimak zvuka je fiksiranje zvukova na nosač sa kojeg se oni mogu slušati, umnožiti ili saopštiti putem nekog uređaja.

Proizvođač fonograma ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:

1) umnožavanje svog fonograma u bilo kom obliku i na bilo koji način
2) davanje u zakup primeraka fonograma;
3) interaktivno činjenje dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem svog fonograma

Proizvođač izdatog fonograma ima pravo na naknadu za:

1) emitovanje i reemitovanje fonograma;
2) javno saopštavanje fonograma;
3) javno saopštavanje fonograma koji se emituje.

Pravo na naknadu iz stava 1. ovog člana proizvođač fonograma može ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Naknada se naplaćuju od korisnika u vidu jedinstvene naknade.

Naplatu jedinstvene naknade vrši jedna organizacija, određena ugovorom zaključenim između organizacije interpretatora i organizacije proizvođača fonograma.

Organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora dužne su da zajednički odrede tarife naknada.

Najviši iznos naknade na mesečnom nivou u tarifi za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma, ne može da bude veći od:

1/12 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa, za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine do 50 metara kvadratnih

1/10 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine veće od 50 do 100 metara kvadratnih

1/8 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine od 100 do 150 metara kvadratnih

1/6 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine od 150 do 200 metara kvadratnih

a za korisnike sa poslovnim prostorijama od 200 do 300 metara kvadratnih ne može biti veća od 1/3 minimalne zarade u Republici Srbiji, s tim što se kao osnov za utvrđivanje naknade na mesečnom nivou u tekućoj kalendarskoj godini uzima iznos minimalne zarade, bez poreza i doprinosa u decembru mesecu prethodne kalendarske godine.

Za svakih dodatnih 100 metara kvadratnih preko 300 metara kvadratnih, naknada se uvećava za maksimalno 1/10 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa.

Pri određivanju kvadrature komercijalnih poslovnih prostorija iz stava 1. ovog člana isključivo se računa prostor koji korisnik koristi za prijem gostiju, potrošača i naručilaca usluga, a ne računaju se pomoćne prostorije za rad osoblja korisnika, skladišnii sanitarni prostor.

ZAŠTITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA

Povredu prava predstavlja iskorišćavanje bilo kog predmeta zaštite uz upotrebu neovlašćeno umnoženih primeraka tog predmeta zaštite, odnosno na osnovu neovlašćene emisije

Tarifa se može naći na internetu – PRIMER:

Restorani, kafane, kafići i slični objekti

Naknada se plaća mesečno i obračunava prema kapacitetu broju stolica/posetilaca, računajući raspoloživ broj stolica, odnosno pun kapacitet i to:

1. za izvođenje do 10 dana mesečno – 6 bodova po stolici/ po posetiocu
2. za izvođenje preko 10 dana mesečno – 8 bodova po stolici/ po posetiocu.
 
Korisnik je dužan da dostavi popis izvedenih dela do 15. u mesecu za prethodni mesec. Ukoliko se pored živog izvođenja, koriste i uređaji za reprodukciju muzike, naknada se uvećava za 2 boda po stolici/posetiocu.
 
Naknada po osnovu organizacije zabavnih priredbi (svadbe, promocije, proslave, modne revije i sl.), maturske večeri, proslave Nove godine i drugih muzičkih manifestacija, obračunava se i plaća posebno.

Vrednost boda iznosi 11,00 dinara, bez PDV.

U zavisnosti od regiona u kome se nalazi sedište korisnika, na iznose autorske naknade izražene u paušalu, primenjuje se sledeći koeficijenti:

– za region Vojvodine
 0,90

Kafići, kafe-barovi i sl.

Naknada se obračunava i plaća mesečno, prema kapacitetu – broju stolica/posetilaca i to u visini od 10 bodova
Vrednost boda iznosi 11,00 din, bez PDV.

NAJČEŠĆE PITANJE – Plaćam Sokoju, da li sam u obavezi i da plaćam OFPS?
Ukoliko u svom objektu nemate živu muziku, već muziku koristite sa nekog od nosača zvuka, tzv mehaničku muziku, u obavezi ste da plaćate i jednoj i drugoj organizaciji. Sokoj štiti pravo autora muzike, dok OFPS štiti srodno pravo, pravo muzičkih izdavača.

IZVOD IZ TARIFE:

Repertoar Sokoja (u daljem tekstu: repertoar) čine muzička dela:
1. domaćih autora i nosilaca autorskih prava, članova Sokoja, koji su ugovorom ustupili svoja prava Sokoju, na osnovu člana 153. Zakona o autorskim i srodnim pravima;
2. domaćih autora i nosilaca autorskih prava, članova Sokoja, čija prava Sokoj štiti na osnovu člana 180. Zakona o autorskom i srodnim pravima;
3. stranih autora i nosilaca autorskih prava, čija prava Sokoj štiti na osnovu člana 186. Zakona o autorskom i srodnim pravima.
Za korišćenje repertoara korisnik je dužan da:
pribavi dozvolu Sokoja zaključivanjem ugovora o neisključivom ustupanju prava korišćenja muzičkog repertoara;
dostavi sve relevantne podatke za utvrđivanje visine naknade;
dostavi podatke o korišćenim muzičkim delima koji sadrže pun naziv muzičkog dela, ime autora i koautora, kao i trajanje izvođenja i
plati autorsku naknadu u roku od osam dana od dana prijema računa.
Korišćenje repertoara bez dozvole Sokoja, smatra se neovlašćenim i predstavlja privredni prestup i prekršaj iz čl. 215. i 216. Zakona o autorskom i srodnim pravima odnosno krivično delo iz člana 199. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Svako korišćenje repertoara obavezuje korisnika da plati autorsku naknadu i ispuni druge obaveze propisane zakonom i ovom tarifom, nezavisno da li je zaključio ugovor sa Sokojem.
 
Korisnik je dužan da prijavi Sokoju svako korišćenje muzike, u pismenoj formi, putem redovne ili elektronske pošte ili korišćenjem obrasca na sajtu Sokoja, u roku od 15 dana od početka korišćenja.
Ukoliko korisnik ne prijavi korišćenje u predviđenom roku, ovlašćeni zastupnik Sokoja utvrdiće korišćenje i elemente relevantne za obračun autorske naknade.
Ovlašćeni zastupnik Sokoja dužan je da o tome sačini odgovarajući zapisnik.

U slučaju kada korisnik ne dostavi relevantne podatke za utvrđivanje osnovice u predviđenom roku, Sokoj će naknadu odrediti u akontacionom iznosu, a prema visini koju je utvrdio i obračunava drugom korisniku čiji su način korišćenja, ekonomska snaga i drugi relevantni kriterijumi uporedivi.
Ukoliko se radi o korisniku odnosno korišćenju koje nije moguće uporediti, naknada će se utvrditi u paušalnom iznosu prema podacima kojima Sokoj raspolaže.
 
Solidarno odgovaraju za plaćanje naknade vlasnik, držalac, zakupac prostora u kome se iskorišćavaju muzička dela i organizator.

SUDSKI POSTUPCI

Nadležnost je propisana zakonom i sudi Privredni sud u Beogradu.
Osnov za suđenje predstavlja zapisnik koji sačinjava ovlašćeni predstavnik SOKOJ-a ili OFPS-a.
Mehanizam za tužioce je u potpunosti razrađen i samo izuzetno se može doći do toga da osporavanje zahteva može da dovede do povoljnog ishoda.

Izvor: Advokatska kancelarija Matić

The post INFORMATIVNI TEKST U VEZI SA MUZIČKIM DINAROM appeared first on Virtuelni Inkubator.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka koja na zahtev Poreske uprave ne pruži raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave;

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka ako prinudnu naplatu iz novčanih sredstava poreskog obveznika ne vrši u skladu sa zakonom ili ako ne izvrši rešenje o naplati duga poreskog obveznika naplatom iz sredstava te banke u skladu sa zakonom ili ako ne obustavi izmirivanje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom;

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka kod koje se vodi tekući račun, odnosno štedni ulog, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o prenosu poreza i sporednih poreskih davanja na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda.

Autor: UDRUŽENJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA SUBOTICA “UPDP SUBOTICA”

The post Kaznene odredbe appeared first on Virtuelni Inkubator.

Agencija za privredne registre ne može izvršiti brisanje privrednog subjekta iz propisanog registra, registrovati statusne promene i vršiti promene podataka koji se odnose na osnivača, odnosno člana, naziv, sedište, ulog i oblik organizovanja, prekid ili druge promene podataka u vezi obavljanja delatnosti preduzetnika, u periodu od dobijanja obaveštenja Poreske uprave da će se kod privrednog subjekta vršiti poreska kontrola, uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, do dobijanja obaveštenja da je poreska kontrola završena, odnosno okončane radnje Poreske policije, kao i u periodu od dobijanja obaveštenja da je privrednom subjektu, u skladu sa ovim zakonom, privremeno oduzet PIB, do dobijanja obaveštenja da je tom subjektu vraćen PIB. Agencija za privredne registre može vršiti promene podataka u vezi obavljanja delatnosti preduzetnika u slučajevima određivanja, odnosno promene poslovođe preduzetnika, u skladu sa zakonom.

Autor: UDRUŽENJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA SUBOTICA “UPDP SUBOTICA”

The post Brisanje privrednog subjekta iz APR-a appeared first on Virtuelni Inkubator.

Poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza:

1) za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;

2) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Može se odobriti odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate, ali najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci.

Zahtev poreski obveznik može podneti elektronskim putem ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte. Ako poreski obveznik zahtev podnese elektronskim putem, Poreska uprava akt  u elektronskom obliku, može da dostavi na adresu elektronske pošte poreskog obveznika.

Autor: UDRUŽENJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA SUBOTICA “UPDP SUBOTICA”

The post Odlaganje plaćanja dugovnog poreza appeared first on Virtuelni Inkubator.

Poreska uprava može, pre dospelosti poreske obaveze, odnosno pre izdavanja opomene, poreskom obvezniku da pošalje podsetnik pisanim ili elektronskim putem, kao i sms porukom, odnosno na drugi način, kada je to moguće, da poresku obavezu plati o dospelosti, odnosno da dospelu, a neplaćenu poresku obavezu, sa kamatom obračunatom u skladu sa zakonom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja podsetnika za dospelu poresku obavezu.

Poreska uprava može, poreskom obvezniku koji nije platio porez, a koji je dospeo za plaćanje, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz opomene, da pošalje upozorenje pisanim ili elektronskim putem, kao i sms porukom, odnosno na drugi način, kada je to moguće, da dospelu a neplaćenu poresku obavezu, sa kamatom obračunatom u skladu sa zakonom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja upozorenja. Ako poreski obveznik nije platio porez nakon upozorenja Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Radi obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo za naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti prethodnu meru obezbeđenja naplate poreza:

-zabranu isplate ili prenosa drugih vrsta prihoda sa tekućih računa fizičkih lica do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza;

-zabranu isplate štednog uloga do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza;

–zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica – zaplenom na određenom delu tog primanja i nalogom isplatiocu, odnosno banci, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje, odnosno prenosi na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune isplate.

Banka je dužna da po prijemu naloga od strane organizacije nadležne za prinudnu naplatu,  odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.

Autor: UDRUŽENJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA SUBOTICA “UPDP SUBOTICA”

The post Opomena za plaćanje poreza i naplata poreza prinudnim putem appeared first on Virtuelni Inkubator.

Poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu za porez na dodatu vrednost, za poreski period za koji je podneo poresku prijavu, u kome se vrši promena opredeljenja za povraćaj, bez obzira na visinu iznosa za povraćaj.

Ko u nameri da ostvari pravo na neosnovani povraćaj poreza ili poresku pretplatu,  podnese netačne poreske prijave u kojima iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit u poslednjih 12 meseci  prelazi 1.000.000 dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Ako iskazani iznos za povraćaj poreza ili poresku pretplatu, u prethodnih 12 meseci prelazi 3.000.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Ako iskazani iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit u prethodnih 12 meseci prelazi 10.000.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.

Autor: UDRUŽENJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA SUBOTICA “UPDP SUBOTICA”

The post Nova pravila podnošenja izmenjene poreske prijave i povraćaja PDV-a appeared first on Virtuelni Inkubator.

U toku poreske kontrole poreski inspektor izriče poreskom obvezniku zabranu vršenja delatnosti u trajanju do godinu dana ako utvrdi da se:

1) delatnost obavlja tako da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od značaja za utvrđivanje poreza (otpremnica, faktura, izjava kupca i dr.);

2) izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza tako što se ne uplaćuje dnevni pazar, u skladu sa propisima;

3) izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza radnim angažovanjem lica koja nemaju zaključen ugovor o radu ili drugi akt o radnom angažovanju donet u skladu sa propisima o radnim odnosima, kao i ako ta lica nisu, u skladu sa propisima, prijavljena nadležnoj organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja;

4) promet od prodaje roba ili pružanja usluga ne registruje preko fiskalne kase ili na drugi propisani način;

5) priređuju igre bez prethodno pribavljenog mišljenja ministarstva nadležnog za poslove finansija, a u skladu sa propisima koji uređuju oblast igara na sreću.

Zabrana vršenja delatnosti poreskom obvezniku kome su u toku poreske kontrole utvrđene nepravilnosti  izriče se:

1) u trajanju do 15 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost prvi put;

2) u trajanju do 90 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost drugi put;

3) u trajanju do jedne godine ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi ova nepravilnost treći put.

Zabrana vršenja delatnosti izriče se za nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti u postupku poreske kontrole.

Ako poreski obveznik vrši prodaju akciznih proizvoda koji nisu obeleženi na propisani način, izriče mu se zaštitna mera – zabrane obavljanja delatnosti za pravno lice, odnosno preduzetnika u trajanju od tri meseca do jedne godine.

Autor: UDRUŽENJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA SUBOTICA “UPDP SUBOTICA”

The post NOVA PRAVILA PORESKOG POSTUPKA – Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti appeared first on Virtuelni Inkubator.

Kako na vreme obezbediti bezbrižan, lagodan i miran finansijski nezavisan život u starosti – trećoj životnoj dobi, kroz programe štednje i životnog osiguranja?

Vreme je najdragoceniji resurs, zato je važno da što pre počnete da razmišljate o nekom od aktuelnih programa životnog osiguranja, jer tako preuzimate odgovornost za sopstveni život i život Vaše porodice, dok u trećoj životnoj dobi omogućujete lagodan život bez odricanja.

Kroz dugoročnu štednju, osiguranje života obezbeđuje socijalnu sigurnost i očuvanje nivoa životnog standarda u kasnijim godinama, ali i finansijsku zaštitu porodice kada je to najpotrebnije.

Prosečna penzija trenutno čini 55% prosečne plate, a procenjuje se da će za dvadesetak godina ona biti na nivou od 40-45% plate. Zato je najbolja preporuka za sve da već sada počnu sa štednjom kroz programe Životnog osiguranja.

Kod nas je prosečna premija životnog osiguranja i do pet puta manja od evropskog proseka. To je zbog ekonomskih prilika  životnog standarda i neinformisanosti građana, ali je sve više onih koji uviđaju prednosti Životnog osiguranja i smatraju ga pametnim finansijskim potezom.

Najniža mesečna osnovica doprinosa, koja čini 26 posto prosečne zarade u Srbiji, a koju plaća svaki zaposleni, u decembru 2017. je iznosila oko 54.000,00 dinara. To znači, da se na garantovanu prosečnu zaradu, na ime doprinosa, mesečno plaća 14.400,00 dinarа. Kod minimalne zarade koje je iznosila oko 26.000,00 dinara, doprinosi za PIO iznose 6.760,00 dinara.  Dakle, svaki zaposleni sa minimalnom zaradom, godišnje, na ime doprinosa mora da izdvoji oko 81.000,00 dinara ili 680 evra. Ako ovu svotu pomnožimo sa radnim vekom, u trajanju od 40 godina, dobijemo frapantnu cifru od 27.200 evra. Tu cifru dajemo PIO Fondu na ime doprinosa, koje se ne evidentira na naše ime.

Prema aktuelnim statistikama, prosečna penzija u Srbiji je trenutno oko 25 hiljada dinara ili 200 evra. Da li su to primanja koja bi mogla da zadovolje naše svakodnevne potrebe i pristojan život bez odricanja, ako bi  ove godine otišli u penziju?

Kako da u starosti ne plaćate visoku cenu za neodlučnost u mladosti?

Ukoliko imate 35 godina i odlučite da godišnje štedite 600 evra do odlaska u penziju, uštedećete 21.494 evra.

Ako svoj novac poverite nekoj od osiguravajućih kuća, osigurana suma koju možete da očekujete u svojoj 65-oj godini bila bi oko 31.079 evra, suma koja se svake godine uvećavala za pripisanu dobit.

Važno je da znate da sami odlučujete o visini i dinamici plaćanja i budućoj isplati novca koji ste uštedeli, a na koji vam je pripisana i dobit.

Mešovitim osiguranjem života obezbeđujete sopstvenu, kao i sigurnost članova porodice, štedite dodatna sredstva koja po isteku polise Životnog osiguranja, dobijate kao jednokratni iznos ili u vidu mesečnih anuiteta shodno Vašem izboru u momentu isplate.

Postoji i opcija I dodatnog osiguranja od hiruških intervencija uz Životno osiguranje.

Živite bez rizika i brige

Zaključenjem ugovora o Životnom osiuranju, po definiciji, Vi prodajete svoj životni rizik. Ako to učinite dok ste mlađi, zdravi i sposobni da štedite na duži vremenski period, postupili ste kao dobri trgovci.

Samo u tom slučaju vam je osiguranje najjeftijnije, a garantovana isplata najveća!

Ako ste spremni da počnete štednju za sopstvenu budućnost i saznate koliku garantovanu osiguranu sumu biste imali kroz neke programe Životnog osiguranja, bez obaveza i besplatno, kontkatirajte nas putem upitnika na sajtu www.snconstulting.rs ili direktno preko tel: 023/526-268; 060/818-31-98

Očekujte odgovore o svim relevantnim proračunima i predlozima. Tu smo za sva vaša pitanja!

Šta bi svaki građanin trebalo da zna o životnom osiguranju?

Ono što verovatno svako od vas najpre pomisli, kada se pomene životno osiguranje je da je to osiguranje samo i isključivo za slučaj smrti.

Međutim, to nije sve što jedan dobar program životnog osiguranja može da ponudi. Polisa životnog osiguranja je mnogo više od toga!

Na tržištu postoje, dve vrste životnog osiguranja:

Životno osiguranje koje ima samo štedni karakter i životno osiguranje koje pored štednje, osiguranika pokriva i u  slučaju nesrećnog slučaja, nezgode ili bolesti.

Štednja uz osiguranje – pametno uložen novac!

U skladu sa potrebama, mogućnostima ali i namenom, svaki klijent ima izbor da odluči visinu premije za svoj štedni program.

Visina premije, odnosno svota novca koju odvajate za štednju (a premija može da se uplaćuje godišnje, polugodišnje, tromesečno ili mesečno) određujete sami.

Kako izabrati osiguravajuću kuću?

Uslovi većine osiguravajućih kompanija su slični, međutim ima nekoliko detalja kojima je potrebno posvetiti pažnju. Pre nego što se opredelite za neku od osiguravajućih kompanija, dobro se informišite na relevantnim mestima  koja osiguravajuća kuća bi najviše odgovarala vašim potrebama, vodeći računa o tradiciji, referencama i kapitalu osiguravajućih kompanija kao značajnom faktoru prilikom izbora. Najviše poverenja imajte u one osiguravajuće kuće koje imaju dugu tradiciju, reosiguranje, koje garantuje da će u bilo kakvim okolnostima vama ili korisnicima, biti isplaćen novac.

Raskid ugovora o životnom osiguranju

Ovakvu mogućnost su predvidele brojne osiguravajuće kuće i uključile je u svoje uslove poslovanja.

Ukoliko u jednom momentu više niste u mogućnosti da ispoštujete ugovor postoji opcija da isti raskinete.

U slučaju raskida pre vremena, ukoliko nije prošao ugovoreni minimalni period, koji iznosi desetinu ugovorenog roka, novac ostaje osiguravajućoj kompaniji.

Međutim, ako ste ispoštovali minimalan rok za plaćanje Polise i ukoliko odlučite da raskinete ugovor, možete podići izvesnu sumu novca, odnosno da otkupite Polisu.

Dakle, neisplativo je prekidati ugovor, a redovnim plaćanjem sebi obezbeđujete sigurnu dobit!

Zašto je životno osiguranje preka potreba?

Imajmo na umu da je život često nepredvidiv i da ne bude sve kako planiramo I želimo. Upravo zbog situacija na koje ne možemo da utičemo dobro je imati Polisu životnog osiguranja.

Polisa životnog osiguranja omogućava finansijsku sigurnost i spokojnu budućnost, kako pojedinca, tako i za čitavu porodicu. Mi smo ti koji odlučujemo koliko dugo i koliko novca želimo da uštedimo.

Kada potpišemo ugovor, istog trenutka znamo kolika je osigurana suma koja vas očekuje prilikom isteka štednje, kao i kolika je suma obeštećenja ukoliko doživimo nezgodu ili nesreću.

U medijima su u poslednja dve meseca aktuelne teme, koje ukazuju da je potrebno preuzeti inicijativu i time uticati na Vašu budućnost u trećoj dobi.

Vujović: Imate pravo na penziju, ali ne i na iznos – možete pročitati vest u  u nastavku linka u prilogu: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=12&dd=08&nav_id=1334087

Penzioni sistem 19 veka prošlost, srušiti sve! Vest možete pročitati u nastavku preko link-a: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=01&dd=12&nav_id=1346141

Goruće pitanje: hoće li mladi uopšte imati penziju! Vest možete pročitati u nastavku preko link-a https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=01&dd=09&nav_id=1345208

The post Budućnost ne možete predvideti, međutim možete je planirati! appeared first on Virtuelni Inkubator.

Planiranje novčanih tokova – gotovine:

Predstavlja pregled vremenskog rasporeda i iznosa budućih priliva i odliva gotovine tokom planskog perioda (godinu dana).
To je osnova za preduzetnike da odrede buduće potrebe preduzeća za novcem, planira način njihovog pokrića i drži pod kontrolom tokove novca i likvidnost preduzeća.
Planiranje tokova na ovaj način omogućava preduzetniku da sagleda koliko mu novčanih sredstava treba u kom period i ukoliko ona nedostaju da odredi aktivnosti pomoću kojih će doći do novčanih sredstava pravovremeno.
Jedan od načina je da unapred sa dobavljačima odgodi obaveze koje treba da izmiri prema njima ili da ima dovoljno vremena da pregovara sa više banaka i na taj način sebi obezbedi niže troškove korišćenja tuđih novčanih sredstava, a ne da prihvata uslove koji mu se nude za dobijanje kredita, jer nema dovoljno vremena da pregovara i sa drugim bankama.

Primer planskog toka gotovine (godišnji)

The post Tokovi gotovine – upravljanje obrtnim sredstvima appeared first on Virtuelni Inkubator.