Razmatranja pravnog statusa privrednih društava i preduzetnika

Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.

Privredni društva se mogu organizovati kao društva lica i društva kapitala. Društva lica su Ortačko društvo ( OD ) i komanditno društvo ( KD ), dok su društva kapitala društvo sa ograničenom odgovornošću ( DOO ) i akcionarsko društvo ( AD ).

Društva lica su takva društva u kojima najveću odgovornost imaju lica koja su osnivači i članovi, koji snose rizik poslovanja u slučaju kada društvo iz svoje imovine ne može da podmiri svoje obaveze prema poveriocima. To podrazumeva da članovi ovih društava odgovaraju neograničeno i solidarno za obaveze društva.

Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.

Privredni društva se mogu organizovati kao društva lica i društva kapitala. Društva lica su Ortačko društvo ( OD ) i komanditno društvo ( KD ), dok su društva kapitala društvo sa ograničenom odgovornošću ( DOO ) i akcionarsko društvo ( AD ).

Društva lica su takva društva u kojima najveću odgovornost imaju lica koja su osnivači i članovi, koji snose rizik poslovanja u slučaju kada društvo iz svoje imovine ne može da podmiri svoje obaveze prema poveriocima. To podrazumeva da članovi ovih društava odgovaraju neograničeno i solidarno za obaveze društva.

Društva kapitala su pak takva društva u kojima je od odlučujućeg značaja kapital društva, a ne lica koja su njegovi članovi. Ta društva imaju svoju imovinu, koja ničim nije povezana sa imovinom njihovih članova. To znači da članovi društva odgovaraju za obaveze društva samo do visine njihovih uloga, dok za ostale obaveze odgovora društvo celokupnom svojom imovinom.

Privredno društvo kapitala može biti jednočlano i višečlano, u zavisnosti od broja fizičkih i pravnih lica, koja osnivaju društvo, dok su društva lica su uvek višečlana.

Privredno društvo se osniva odlukom o osnivanju ( jednočlano ) ili ugovorom o osnivanju (višečlano). To predstavlja osnivački akt društva kojim se reguliše posebno poslovno ime, sedište, pretežna delatnost, osnovni kapital sa strukturom, organi društva. Naravno da se u osnivačkom aktu mogu regulisati i druge stavke od značaja za rad društva. Pored toga, članovi mogu svoja prava i obaveze regulisati i posebnim ugovorom članova društva, dok AD to čine statutom koji je za njih obavezan.

Nakon zaključenja ugovora ili donošenja odluke, koje se moraju overiti pred javnim beležnikom, prijavljuje se APR radi registrovanja, tako da od momenta registracije privredno društvo zvanično može početi sa radom. APR dostavlja prilikom registracije i matični broj i PIB, te se sa tim rešenjem kod banke otvara stalni račun, izradjuje pečat i sl.

Bitni elementi prilikom osnivanja su, izmedju ostalog, pretežna delatnost, osnovni kapital društva, kao i uređenje pitanja koja se tiču organa društva. Pretežna delatnost je jedna, te se ona od strane APR i registruje, dok društvo po Zakonu o privrednim društvima, može obavljati i sve ostale delatnosti, ako ispunjava predvidjene uslove za obavljanje te delatnosti. Delatnost, kao i svi drugi bitni elementi za funkcionisanje društva mogu se menjati kasnijim odlukama skupštine društva. Međutim, korisno je u osnivačkom aktu upisati i sve ostale delatnosti kojima društvo ima nameru da se bavi. Osnovni minimalni kapital kod DOO je 100,00 dinara, a može biti izražen u novcu ili u stvarima, dok je kod AD znatno veći u zavisnosti od delatnosti AD, i propisan je zakonom.

Ističemo, da je nakon osnivanja privrednog društva, moguće od strane osnivača da se donese odluka o povećanju osnovnog kapitala društva unošenjem novih uloga, i to bilo u novcu ili stvarima. Napominjemo, da nekretnina ima tretman stvari.

Upravljanje u DOO-u može biti jednodomno i dvodomno, ali smatramo da je praktičnije jednodomno upravljanje. U tom slučaju organi društva su skupština, koju čine svi članovi društva i direktor. Direktor može biti u radnom odnosu, ali i ne mora.

Privredna društva inače mogu i menjati svoju pravnu formu. To čine odlukom skupštine, tako što bi iz, recimo, DOO prešli u AD, ili obrnuto, ili KD u DOO i slično. Naravno da se podrazumeva, da pri tom moraju ispuniti sve propisane uslove za društvo u koje nameravaju da se transformišu.

Takođe, mogu se vršiti i statusne promene, koje podrazumevaju reorganizaciju jednog društva koje prenosi na drugo društvo imovinu i obaveze, dok članovi tog društva stiču udela ili akcije u drugom društvu.

Statusne promene su pripajanje, spajanje, podela i izdvajanje, a način sprovođenja ovih promena je regulisan zakonom o privrednim društvima.

Privredna društva i preduzetnici se mogu udružiti u poslovna udruženja radi postizanja zajedničkih interesa, a ne radi ostvarivanja dobiti.

Društva se mogu povezati putem učešća u osnovnom kapitalu, ugovora i kapitala i ugovora.Tako povezana društva formiraju grupu društava ( koncern ), holding i društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu.

Ogranak privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko kojeg društvo obavlja svoju delatnost. Ogranak inače nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva.

DOO može prestati nakon sprovedenog postupka likvidacije, stečaja ili nakon sprovedene statusne promene, koja podrazumeva da se konkretno društvo reorganizuje, tako što na drugo društvo prenosi imovinu i obaveze, stim da njegovi članovi u tom drugom društvu stiču udele, odnosno akcije.

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. On odgovara svom svojom imovinom za obaveze koje nastanu iz poslovanja preduzetnika, a te obaveze ne prestaju brisanjem preduzetnika iz registra. Osnivanje preduzetničke radnje je krajnje jednostavno.

Bitni elementi za osnivanje i registraciju preduzetnika su poslovno ime, sedište, pretežna delatnost, a sporedni elementi su izdvojeno mesto obavljanja delatnosti i poslovodja koji se stim u vezi mora registrovati.

Preduzetnik može kasnije izvršiti promenu svog statusa, u smislu da odluči da svoju delatnost obavlja u formi privrednog društva. Izvršenjem te promene dotadašnji preduzetnik se briše iz registra. Napominjemo, da je ovo vrlo značajna mogućnost. Naime, početnici koji krenu sa svojim biznisom, posebno razni zanati, pa i usluge, inicijalno se mogu registrovati kao preduzetnici. Ukoliko im poslovna aktivnosti bude napredovala, te dođe do potrebe za širenjem posla, bez većih komplikacija i troškova mogu da promene svoj dotadašnji status, te da se preregistruju u neko pravnih lica – najčešće DOO.

Napominjemo, da se ne može izvršiti promena u statusu preduzetnika, u smislu da umesto postojećeg preduzetnika, prenos bude izvršen na neko novo lice. Ovako nešto moguće je jedino preneti na naslednike preduzetnika, sačinjavanjem ugovora o raspodeli imovine za života, koji ugovor se overava kod javnog beležnika.