AKO IMATE CILJ I DOBRU IDEJU NE MOŽETE DA NE USPETE

Kada je počinjao svoj posao, 1. aprila 1997. godine, Miroslav Filep, dugogodišnji vlasnik i direktor firme za reciklažu „Dogama“, znao je da mora nešto da radi i da to mora biti posao od kog će njegova porodica moći da živi. 

Kada je počinjao svoj posao, 1. aprila 1997. godine, Miroslav Filep, dugogodišnji vlasnik i direktor firme za reciklažu „Dogama“, znao je da mora nešto da radi i da to mora biti posao od kog će njegova porodica moći da živi.

• Video sam da ima sve više materijala koji se odlaže a koji može da se iskoristi, da ne kažem video sam da otpad može da bude vrlo unosan posao, priča Miroslav. Kad smo počeli, bavili smo se samo primarnom ambalažom, znači prikupimo papir, baliramo i prodajemo dalje, ili prikupimo gvožđe i prodamo livnici. Već nakon nekoliko godina shvatio sam da to nije dovoljno, da možemo više, i imao sam želju da, kako se to kaže, od babe (otpada) napravimo devojku (proizvod) i to, po mogućstvu, poželjnu udavaču. I u tome smo i uspeli. Uspeli smo da od materijala kakav je kompozitna plastika, plastika mešana sa malo metala, mešane plastike i stakla, odnosno svog ambalažnog otpada, napravimo materijal od kog se može napraviti bukvalno sve, od baštenskog nameštaja do stubova a želja nam je da napravimo zidne i podne obloge. Jedan potpuno zdrav proizvod, ističe Miroslav.

U istraživanje, koje je trajalo nekoliko godina, bili su uključeni profesori sa dva fakulteta, Visoke strukovne škole u Zrenjaninu i Građevinskog fakulteta u Subotici.

• Radili smo istraživanja koliko su nam sredstava dozvoljavala. Kad smo posle nekoliko godina dobili prvu stvar koja je ličila na nešto, onda smo proces intenzivirali. Sad smo uspeli da dobijemo proizvod koji je potpuno zdrav, i to novom zelenom tehnologijom.

U Srbiji se na otpad i dalje gleda kao smeće, đubre, otpad se ne sortira, što je prema mišljenju Filepa proizvod našeg poslovičnog javašluka i nezaintresovanosti.

• Otpad je sirovina. Kad bi se u Zrenjaninu smeće sortiralo dobilo bi se 15 000 tona sirovine godišnje, ističe Miroslav.

Kao najveće probleme u svom poslovanju, Miroslav ističe nerazumevanje, otpor prema nečemu što je novo i naravno nedostatak finansijskih sredstava, pogotovu u početku.

• „Dogama“ je bila prava porodična firma. U posao su bili uključeni svi. Supruga u finansijama i računovodstvu, mlađi sin zadužen je bio za prezentaciju i promociju, stariji je uradio kompletan projekat za prijavu patenta a kako studira na Filološkom fakultetu, sva komunikacija na stranim jezicima išla je preko njega.

A ja sam bio zadužen za sve ostalo, kaže Miroslav i dodaje:

• Nije bilo lako, ali ne kajem se uopšte. Kajem se možda samo što nisam krenuo ranije. Ako imate cilj i ako je taj cilj dobar i ideja dobra, ne možete da ne uspete. Podrška porodice je jako važna i nemerljiva. Pogotovu ako ne ide, a bilo je i toga. Ja sam verovao da će sve izaći na dobro, i tako je i bilo, ističe Miroslav.

Miroslav Filep izuzetno je aktivan i u humanitarnoj organizaciji Lajons klub (Lions clubs).

• Član ovog kluba ne može biti svako. Ali, ko se učlani mora da prihvati pravila i da računa da će deo svog novca i deo svog vremena uložiti u druge. Angažovanje u Lajons klubu, pomaganje onima kojima je pomoć potrebna, bilo da su to slepi i slabovidi, gladni, ili oni koji su pretrpeli neku elementarnu nepogodu, mene ispunjava osećajem koji vam ne mogu rečima opisati, završava svoju preduzetničku priču Miroslav Filep.