Beli luk made in Idvor

Želja Milene Vurdelje bila je da onome što ona i njena porodica proizvedu na njivi, u voćnjaku i povrtnjaku doda novu vrednost, da proizvede gotov proizvod koji će ponuditi tržištu.

Godinama je istraživala, isprobavala, i na kraju je u teglama završio beli luk, koji je inače povrće broj jedan na porodičnom imanju u Idvoru.

• Nekada, dok su na zemlji radili i moja svekrva i svekar, na njivama smo imali mnogo više različitog povrća, od krompira, paradajza, crnog luka, paprike, bostana… Sada je malo drugačije, poljoprivredom se bavimo suprug i ja i radimo ono što možemo sami da postignemo. Po količini koju proizvedemo, nekako se izdvojio beli luk. Moja želja je bila da beli luk ne završi samo u vencu u nečijoj kuhinji, nego da pokažem kako se od njega može svašta napraviti i u raznim obilicima sačuvati, priča Milena Vurdelja iz Idvora.

Beli luk je ukiselila, pa počela da mu dodaje različite arome, od mirođije do ljute paprike.

• Beli luk je i lep i koristan ali ga mnogi ne konzumiraju u svežem stanju. Kad je ukiseljen, ne samo što se lakše konzumira nego može i da stoji, dodaje Milena.

Počelo je belim lukom a onda se nastavilo.

• Jedne su nam godine jako rodile dunje. Muž ne peče rakiju pa mi je palo na pamet da napravim slatko. Odlično je prošlo. Imali smo i cveklu u većim količinama. Primetila sam da cvekla ne spada u omiljeno povrće pa sam pokušala da i od cvekle skuvam slatko. Moji su se kupci oduševili i to je sada jedan od traženijih proizvoda. Tako da malo eksperimentišem, malo koristim tradicionalne recepte ali ideja je ista a to je da ono što proizvedemo na njivi i bašti finalizujem zaokružim proizvodnju, ističe naša sagovornica.

Iako je rođena u gradu, život na selu ne bi menjala ni za šta. A posebno život u Idvoru.

• Izgleda kao da je selo na kraju sveta. Ali, to je za nas ceo svet. Nikada ne bih menjala sadašnji život. Žao mi je samo što se sela prazne a selo može toliko da pruži, plodnu zemlju i dalje zdravu životnu sredinu. Potencijali su veliki ali ih slabo koristimo. Muke poljoprivrednika su velike, mnogi odustaju, mladi jedva čekaju da iz sela pobegnu. Ne znam zašto kao društvo i kao zajednica ne cenimo više domaći proizvod, zašto ne podržavamo lokalne proizvođače. Umesto da kupujemo ono što je sinoć ubrano, mi kupujemo nešto što ne znamo ni gde je sejano ni gde je brano ni kako je do nas stiglo, kaže Milena Vurdelja.