Bez metle se ne može

Slobodan Stankić iz Bašaida jedan je od poslednjih čuvara vatre – tradicije i veštine pravljenja metle korovače.

Bez ovih metli nekada se nije moglo zamisliti nijedno domaćinstvo, posebno ono u selima a svaki je deo kućne ekonomije imao svoj primerak. Znalo se kojom se metlom čisti ispred kuće, kojom dvorište i okućnica a kojom deo gde su životinje.

Danas je mnogo toga drugačije, ali bez korovače se, ipak, ne može.

• Pravim metle ceo život a sad dobro dođe koji dinar, pored penzije, priča Slobodan Stankić. Za dobru metlu je najvažnije da znate dobro da je vežete a materijal je jednostavan. Običan korov. Prvo naberem korov, onda ga ostavim da se suši. Kad se dobro osuši, klasiram ga. I onda kreće vezivanje. Za vezivanje koristim žicu. Nije teško, ko zna, kaže Slobodan.

Dodaje i da dnevno, kad se zauka, može da napravi i po deset metli. Prodaje ih na vašarima, na pijaci, od kuće. Cena 500 dinara.

• Naučio bih mlađe ali nikog to ne interesuje. Još mi stariji znamo da od korova napravimo nešto bez čega se ne može. Dok ih pravim, društvo mi pravi žena, da me malo zabavi, da mi ne bude dosadno, kaže Slobodan.

Kvalitetna metla korovača ne sme da se raspadne. Da se to ne desi, važna je veština onog ko je vezuje. Potrebne su i čvrste ruke.

• Dobra metla mora da bude čvrsto uvezana, ja je vežem sedam puta, žicom i kanapom. Kad se sve dobro uradi, mora da traje. Može samo da se podere, odnosno olinja ako su domačini vredni pa je mnogo koriste, kaže Slobodan.

A kad se to desi, onda iz prednjeg završi u stražnjem dvorištu. Jer, kako kaže Slobodan, u čuvarnom se domaćinstvu ništa ne baca. Sve nađe svoje mesto i funkciju.