Bliže iz Holandije nego iz Taraša

Svake godine, Srbija uveze oko 10 hiljada tona crnog luka. Na tezge ili u markete, crni luk najčešće stiže iz Holandije i Rusije.

Prošle godine za uvoz crnog luka, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, plaćeno je 9,1 milion evra.

Iako zvuči neverovatno, crni luk je na petom mestu liste povrća koje se uvozi, i odmah je iza paradajza i, opet neverovatno, krompira.

Baš zbog vrlo često preteranog i još češće neopravdanog i nekontrolisanog uvoza crnog luka, povrća koje bi se moglo proizvesti na domaćem terenu, ova se povrtarska kultura sve ređe sadi na banatskim njivama.

Boža Marinkov, poljoprivrednik iz Taraša, sela koje je do skora bilo povrtnjak Zrenjanina, prošle godine je posadio luk na blizu 80 ari. Pre nekoliko dana, sa dve njive je crni luk izvađen a Marinkov je rodom zadovoljan.

• Sadim holandski pogačar, pokazao se kao dobar za tarašku zemlju i iako je rod prosečan, zadovoljan sam, kaže Marinkov.

Otkupna cena je oko 60 dinara za kilogram, na veliko, pa će Marinkov pokušati da proizvodnju što je više moguće proda u maloprodaji, jer je tako cena bolja.

• Proizvodnja crnog luka je nesigurna baš zbog prevelikog uvoza. Taraš je nekad bio poznat po proizvodnji kupusa, krompira i crnog luka a sada se veći proizvođači mogu nabrojati na prste jedne ruke. Ljudima se ne isplati. Veliki se rad uloži, velika sredstva a na kraju ne znate po kojoj ćete ceni prodati svoj proizvod, jer ako neko uveze veliku količinu, cena pada. Pritom je povrće koje se uvozi, u najviše slučajeva, lošijeg kvaliteta od domaće proizvodnje, ali potrošačima je, na žalost ali razumljivo, cena presudna, kaže Marinkov.

U kolektivnom pamćenju i dalje postoji sećanja na kvalitetno povrće koje je stizalo iz Taraša, pa se na tezgama na pijaci vrlo često na nađe natpis „taraški krompir“ ili „taraški kupus“.

• Dobra reklama, da se ne zaboravi šta je Taraš nekad bio ali odgovorno tvrdim da devedeset odsto toga nema veze sa istinom, ističe Marinkov.