CEHOVI KAO PRVI OBLICI ORGANIZOVANJA ZANATLIJA

CEHOVI KAO PRVI OBLICI ORGANIZOVANJA ZANATLIJA

Zanatlije organizovane u cehove veoma su držali do ceremonija, protokola i svečanih radnji – sve to davalo je poseban značaj dobrovoljnom organizovanju.

Zanatlije organizovane u cehove veoma su držali do ceremonija, protokola i svečanih radnji – sve to davalo je poseban značaj dobrovoljnom organizovanju.

Već je bilo priče o tome kako su zanatlije u Velikom Bečkereku, čim su iole ojačale, imale potrebu da se organizuju. Svest o tome da samo zajednički, udruženi, mogu zaštiti svoje interese ali i utvrditi pravila kojih će se nadalje svi pridržavati, javila se čim se pojavilo nekoliko zanatlija u istom zanatu.

Prvi pokušaj organizovanja ceha zabeležen je već nakon oslobađanja Banata od Turaka, piše etnolog Rajka Grubić.

Do pravog cehovskog organizovanja, ipak, stiže tek pod vladom cara Franje I, kada su gradovi pod Austrougarskom monarhijom dobijali status slobodnih gradova.

Već početkom XIX veka Veliki Bečkerek ima više od 10 udruženih cehova.

Važno je napomenuti da je članstvo u cehovima bilo potpuno dobrovoljno.

Ipak, članstvo u cehovima za zanatlije je bilo od velike važnosti, jer je njihov osnovni zadatak bio da štiti interese samog ceha kao pravnog lica ali i interese pripadnika ceha. Zatim, modernim jezikom govoreći, zadatak ceha bio je da se marketinški dobro pozicionira, i štiti dobar glas kako samog ceha tako i njegovih pripadnika.

Svaki ceh imao je svoju privilegiju, koju je izdavao Franja I, a privilegijama su regulisana prava i obaveze majstora i kalfi. Cehovi su jako držali do poštovanja jednom usvojenih pravila a zanimljivo je da su pravila čitana na svakoj godišnjoj skupštini, kako ih slučajno ne bi neko zaboravio.

Sve od dokumenata važno za cehove, pečati, pravila, statuti, računi čuvani su u cehovskom kovčegu – ladi.

Na sesijama cehova, lada se svečano unosila, uz pratnju muzike. Nosili su je pomoćnici a čuvali sa isukanim mačevima. Pred otvorenim cehovskim kovčegom obavljale su se sve važne radnje, kao na primer proglašavanje kalfi za majstore.

Veliki značaj za cehove imali su i barjaci. Na njegovoj izradi nije se štedelo, a cehovski barjak imao je i svog kuma ili kumu.

Baš na današnji dan, 20. avgusta 1895. godine, dogodilo se svečano osvećenje cehovskog barjaka. Barjak je osvećen u crkvi, a osvećenju su prisustvovali i veliki župan i gradonačelnik. Cehovski barjak nošen je svečano kroz centar grada, uz prisustvo najvažnijih ljudi toga doba i građana.

Svečanost osvećenja obavezno se završavala velikim banketom u gradskoj Kasini.

Članovi cehova izuzetno su držali do poštovanja tradicije, ceremonija i rituala, jer sve to davalo je cehovima i njihovim pripadnicima poseban značaj i neku mitsku moć.

Cehovi su ukinuti 1872. godine. Ukinuo ih jer, kao prevaziđeni način udruživanja, kapitalizam koji polako stupa na scenu.

Iz cehova su tada nastala dva udruženja, Srpska zanatlijska zajednica i Velikobečkerečko sjedinjeno zanatlijsko društvo.

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System”, koja se bavi proizvodnjom ribolovačke opreme pod istoimenim sopstvenim brendom, osvojila je prestižnu nagradu za inovacije, u žestokoj konkurenciji 75 timova, iz svih inovativnih oblasti.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Duis porttitor molestie nunc

Duis porttitor molestie nunc

Suspendisse facilisis lacus eu metus ultricies laoreet. Quisque blandit auctor rhoncus. Ut sodales ut urna eget suscipit. Aliquam vitae lorem ultricies, tincidunt quam et, mattis lacus. Nulla et ex tempus, bibendum dui sit amet, accumsan nibh. Ut ac turpis eros. Nulla sed libero tristique, aliquam augue eget, iaculis leo. Nulla in lorem mi.
Detaljnije Pogledaj sve