Ćurčija u Zrenjaninu odavno nema. Možda još radi neki krznar eventualno krojač koji zna sa kožom, ali ćurčija je zanat koji se preselio u istoriju.

 Branka Sikimić, kustoskinja Narodnog muzeja

Ćurčija u Zrenjaninu odavno nema. Možda još radi neki krznar eventualno krojač koji zna sa kožom, ali ćurčija je zanat koji se preselio u istoriju.

Kad se nešto preseli u istoriju, ako ima sreće završi u muzeju.

O ćurčijama se može više saznati u muzejima, među njima i u zrenjaninskom, u kom je u toku izložba na kojoj se može mnogo toga lepog videti i saznati.

Potomak Branka Nataroša, ćurčije iz Velikog Bečkereka, poklonio je Narodnom muzeju mašinu, krojeve kao i majstorsko pismo na kojoj je ćurčija radio.

Ko su bile ćurčije?

Iako mnogi ćurčije izjednačavaju sa šnajderima koji šiju kožu, ćurčije su mnogo više od šnajdera.

Oni, najpre, prerađuju kožu, što je najduži i najteži deo posla, pa je tek onda šiju.

Kože za preradu su nabavljali od mesara, tu su sirovu kožu strugali pa štavili.

Kad se koža uštavi, što je postupak koji traje, onda se tek pristupa krojenju i šivenju kože.

Nekada se koža šila čeličnom ćurčijskom iglom i dobar majstor je mogao za jedan dan da sašije i tri kožuha.

Ćurčija je najčešće šio kožuh. Kožuhe su nosili i muškarci i žene. Obične, da ugreju ali i izvezene i ukrašene za mlade.

Ćurčije su pravili i šubare a kasnije, kad su u modu ušče bunde, šili su i bunde.

Industrija je potpuno potisnula ćurčijski zanat, koji je bio vrlo težak i nije ga mogao raditi bilo ko.

Sada se retko nešto od onoga što ćurčije prave može naći na vašarima.

A koliko su ćurčije nekad bili bogati i priznati u svojoj sredini govori podatak da je ćurčijska porodica Ilić bila jedna od najpoznatijih bečkerečkih porodica. Ilićevi su imali kuću i radionicu u glavnoj gradskoj ulici.

Ova ugledna porodica imala je dva sina blizanca, Pavla i Petra.

Pavle Ilić, bio je prvi državni stipendista – farmaceut i osnivač farmaceutske službe u Srbiji, piše zrenjaninski istoričar Milan Đukanov.

Farmaciju je završio u Budimpešti, uz materijalnu pomoć srpskog kneza Miloša Obrenovića. Po završetku studija, vratio se u Srbiju a dobio zadatak da uradi elaborate dobro opremljene apoteke u Kragujevcu, koji je u to vreme bio prestonica Srbije.

Pavlov brat blizanac Petar bio je lekar.

Tako su iz ćurčijske porodice potekla dva školovana i znamenita Zrenjaninca.

To su nekad bile ćurčije i njihovi potomci a danas je od njih ostala tek mašina u Narodnom muzeju.