DUGA ISTORIJA IZLOŽBI I SAJMOVA
U susret ZRBIZNET- u, privredno – sajamskoj manifestaciji u organizaciji, pre svih, zrenjaninskih preduzetnika, lepo je prisetiti se duge istorije izložbi i sajmova u našem gradu. Pomoći će nam u tome Rajka Grubić, etnolog.
Još u XIX veku velikobečkerečke zanatlije shvatile su da ukoliko ne pokažu javnosti šta znaju i umeju, od napretka nema ništa. Izložbe vrlo brzo postale i prodajne.
U susret ZRBIZNET- u, privredno – sajamskoj manifestaciji u organizaciji, pre svih, zrenjaninskih preduzetnika, lepo je prisetiti se duge istorije izložbi i sajmova u našem gradu.
Pomoći će nam u tome Rajka Grubić, etnolog.
Prve izložbe zanatlijskih proizvoda održane su u Velikom Bečkereku u drugoj polovini XIX veka. Ideje za tako nešto stigle su , naravno, iz sveta.
Zanatlije su shvatile da svoje proizvode moraju prikazati široj javnosti a i pokazati da je ono što oni proizvode, kvalitetno.
Zanimljivo je, pronašla je Rajka Grubić u lokalnoj štampi, da je prva izložba održana u današnjem Žitištu, „Izložba cveća i rasada“ 1870. godine a 1871. u Velikom Bečkereku, „Izložba stoke i poljoprivrednih mašina“.
Izložba radova zanatskih učenika i pomoćnika održana je 1883. godine a na njoj je učestvovalo 65 zanatskih radionica.
I evo još jedne zanimljivosti: Zanatlijska zajednica 1902. godine u avgustu je organizovala veliku izložbu, koja je imala i prodajni karakter.
Organizacija izložbe poverena je odborima formiranim specijalno za tu namenu, a jedan je bio i Agitacioni, čiji je zadatak bio da animira kako zanatlije tako i kupce.
A ideja organizovanja izložbe bila je, između ostalog, „da se podigne moralna hrabrost zanatlija i ublaži osećaj manje vrednosti“…
Neke stvari se očigledno teško menjaju iako je od tog vremena prošlo više od jednog veka.
A da je izložba bila pun pogodak govori podatak koji navodi Rajka Grubić, da su zanatlijama nakon izložbe stigle porudžbine u vrednosti 12 000 kruna.
Štampa je zabeležila i izložbu štampanih stvari 1914. godine, pa izložbu budućih zanatlija – od minijaturnog sobnog nameštaja do avijonskih ( tako glasi u originalu) modela 1930, zatim 1931. godine izložbu tekstilne industrije i domaće radinosti.
Velikobečkerečeke zanatlije izlagale su i u inostranstvu: u Budimpešti 1885, u Temišvaru 1891, na Milenijskoj izložbi u Budimpešti 1896…
Na ovoj izložbi osim zanatlija, pojavili su se sa svojim proizvodima i prvi industrijalci.
Bilo je i uspeha: bečkerečka fabrika tepiha „Jakov Gutman i sinovi“ na svetskoj izložbi u Parizu dobija zlatnu medalju. Grand prix na izložbi u Parizu 1931. godine dobija fabrika parfimerije i kozmetičkih proizvoda Luksol.
Tržište je oduvek bilo pokretač zanatske delatnosti. Na izložbama je uspostavljena uzajamna veza između zanatlijai kupaca.
Tako bilo, tako i ostalo.
