EKSPANZIVAN RAZVOJ ZANATSTVA POČETKOM XIX VEKA
Povelja kojom je Bečkerek uzdignut na stepen slobodnog trgovišta doprinela je ubrzanom razvoju zanatstva u gradu. Pojavljuju se prvi cehovi a odnosi se regulišu uredbom.
Povelja kojom je Bečkerek uzdignut na stepen slobodnog trgovišta doprinela je ubrzanom razvoju zanatstva u gradu. Pojavljuju se prvi cehovi a odnosi se regulišu uredbom.
Pre nekoliko dana navršilo se 249 godina datuma koji je izuzetno važan za istoriju varoši Bečkereka, današnjeg Zrenjanina. Reč je o datumu kada je Bečkerek, poveljom carice Marije Terezije uzdignut na stepen trgovišta. Povelja, koju je carica Bečkreku dodelila 6. juna 1769. godine, sadrži 15 tačaka i reguliše celokupan društveno – ekonomski život varoši.
Zašto je datum značajan za razvoj zanatstva?
U povelji, između ostalog, stoji, da se Bečkerek uzdiže na stepen grada „ u najblagonaklonijoj nameri da podižemo rukodelstvo i zanatstvo i u uverenju da će se stanovnici prvenstveno posvetiti ovom proizvođačkom staležu, da će pribaviti još nedostajuće rukodelce i veštake, da će ovome privući svoju decu i da će joj dati da se pouče u čitanju, pisanju, računanju, kao i potrebnim znanjima i zanatskom i trgovačkom staležu..“.
Poveljom su Bečkereku dodeljena tri vašarska dana a dve godine kasnije dobio je i četvrti. Vašari su bili izuzetno važni za razvoj zanatstva i preduzetništva uopšte.
Krajem XVIII veka, piše Rajka Grubić, etnolog, velikobečkerečke zanatlije postaju toliko jake da osnivaju svoja udruženja – cehove, prema vrsti zanata kojim su se bavili.
Krajem XVIII veka otvara se i prva apoteka – „Kod spasitelja“, piše istoričar Milan Đukanov. A 1795. godine osniva se i prva srednja škola – Gramatička, sa, istina, samo nižim razredima.
Početkom XIX veka Bečkerek je imao 9 udruženih cehova: u jednom su bravari, stolari, kolari, u drugom voskari, mlinari, sapundžije, pekari, u trećem obućari, užari, četkari, u četvrtom zidari, tesari, kalmadžije, u petom čizmari, remenari, opančari, kožuhari, u šestom mađarske i nemačke ćurčije, kabaničari, u sedmom mađarski i nemački krznari, mesari i pivari, u osmom kovači, tesari, sarači i bravari a deveti je ujedinjeni ceh kožara. Ukupno je u cehove udruženo 29 vrsti zanatlja.
Uredbom su već uređena sva pitanja vezana za šegrte, pomoćnike, majstore, disciplinu, jednom rečju, sve štoje vezano za rad i ponašanje zanatlija.
A ne samo što se povećava broj zanata i zanatlija nego se pojavljuju i prve „specijalizacije“, pa postoji i kovač motika, kovač klinova i što je najzanimljivije kovač „kuršmit“, odnosno veterinar…
Zahvaljujući dokumentima koji se čuvaju u Istorijskom arhivu a koje je proučavao Đukanov, može se saznati i da se, iako jaki, zanatlije već plaše konkurencije pa su mesni obućari zatražili da se zabrani obućarima i opančarima iz Srbije da prodaju na vašarima na Bečkereku. Zanimljivo je da je zahtev odbijen, uz obrazloženje da su lokalni obućarski proizvodi loši. Monopol su tražili i lokalni pekari. Istovremeno, neke zantalije traže dozvolu da idu uSrbiju jer ih zove knez Miloš.
Ekspanzija zanatstva i to naročito kod srpskog stanovništva dešava se u drugoj polovini XIX veka ali o tome u narednom nastavku naše priče o istoriji preduzetništva u našem gradu.
