GORDANA PANDUROV: ŽENA KOJA PRAVI KORE

Gordana Pandurov iz Elemira bavi se jednim starim zanatom koji polako nestaje sa naših prostora. Gordana pravi domaće kore. Po zvaničnoj specifikaciji, koradžijski zanat dobio je oznaku starih zanata.

Gordana Pandurov iz Elemira bavi se jednim starim zanatom koji polako nestaje sa naših prostora. Gordana pravi domaće kore.

Po zvaničnoj specifikaciji, koradžijski zanat dobio je oznaku starih zanata.

Do samo pre dvadesetak godina, u Zrenjaninu je bilo i desetak koradžijskih radnji, a domaćice koje nisu želele da same tegle testo, mogle su na pijaci da biraju hoće li kore od ovog ili onog koradžije.

Danas su tržište potpuno preuzele industrijski proizvedene kore, a zanatlije koje se bave ovim zanatom mogu se prebrojati na prste jedne ruke.

U pitanju je veoma težak fizički posao, i to težak i za mušakrce, a kamoli za žene, kaže Gordana Pandurov. U izradi kora ima mnogo ručnog rada, koji je fizički zahtevan pa ne samo što sam jedan od poslednjih zanatlija, nego sam verovatno i jedina žena u širem okruženju koja još na ovaj način tegli kore, kaže Gordana.

Gordana je odrasla u porodici pekara, ali je zanimljivo da svoj zanat nije učila od oca nego od posebnog majstora – koradžije.

• Moj otac Trpko Simonovski bio je pekar u Elemiru. Kad je otvorio pekaru, pravio je samo hleb a onda, kasnije, i burek. Moja majka je smatrala da i ja treba da ostanem u toj branši, ali ne da mesim hleb nego da pravim kore. Tako da sam ovaj zanat naučila od majstora za kore, a ne od oca – kaže Gordana.

Kore se prave od brašna, vode i soli. Gordanin radni dan počinje u 4.30 časova.

• Prvi deo posla je mešenje testa. Kad se testo umesi, potrebno je da se odmara, bar dva – tri sata. Onda sledi tegljenje, odnosno razvlačenje. To radim ručno na specijalnim stolovima. Testo se onda seče na meru i ide u tople valjkove za sušenje. Svakog dana proizvedem između 20 i 30 kilograma kora – priča naša sagovornica.

Gordana proizvodi deblje i tanje kore. Deblje su za burek i pite, a tanje za pite sa jabukama, bundevama, baklave…

Gordana u svojoj radnji pod nazivom “Elkor” kore proizvodi više od dve decenije. Njen zanat i veštinu neće niko naslediti.

• Najveći deo posla radim sama, pomaže mi suprug. Deca su pomagala dok su bila mlađa. Ne samo što je to težak posao nego ako hoćete od njega da živite, svoj proizvod morate sami i da prodate. Tako da određenim danima pravim kore a onda ih pijačnim danima prodajem na Maloj pijaci.

Istovremeno, trpimo konkurenciju industrijskih kora koje nemaju kvalitet kao ove domaće, ali su jeftinije, dostupnije i logično je da se više kupuju, kaže Gordana.

Koradžijski zanat neće biti jedini koji je pokleknuo pred nemilosrdnom konkurencijom. Ostaće samo priča kako su se pravile kore od brašna i vode i kako su bile lepe ludajnače od domaćih kora.