Hajnalkin svet kineskog slikanja

Zrenjaninka Hajnalka Kovač već deset godina bavi se jednim posebnim hobijem – tradicionalnim kineskim slikanjem.

Boraveći u jednoj slikarskoj koloniji, jer se amaterski bavi slikanjem od rane mladosti, čula je da na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu postoji Institut Konfucije.

Na tom se institutu možete učiti kineski jezik ili kinesku kulturu, a u okviru kulture postoji mogućnost učenja tradicionalnog kineskog slikanja. Uči se semestralno.

• Kad je objavljen konkurs, prijavila sam se, primljena sam i tako je počelo, a, evo, traje do danas, kaže Hajnalka Kovač.

Slikanje je upisala iz radoznalosti. A samo posle tri godine učenja, usledio je poziv da svoje radove izloži na samostalnoj izložbi u Kini.

• Za mene je to bila velika čast. Da na izložbi u Kini bude izloženo 40 mojih radova, nisam mogla ni da sanjam. Posetiocima je bilo jako zanimljivo jer nisu mogli da zamisle da neko, ko za njih dolazi sa Zapada, vlada tehnikom tako dobro. Takođe im je bilo zanimljivo što su tih 40 slika sa različitim motivima. Jer, kineski slikari se opredeljuju za jedan motiv, koji razrađuju a kod mene su bili različiti. Pitali su, koliko je ovde umetnika izložilo slike, jer nisu mogli da veruju da ih je naslikao jedan, ističe naša sagovornica.

Tradicionalno, u Kini se slika na svili ili pirinčanom papiru. Slika se tehnikom koja bi bila najbliža akvarelu, pigmentima koji su isključivo biljni i mineralni. Tradicionalno kinesko slikarstvo zasnovano je na simbolima.

• Sve što slikaju, svaki crtež ima svoju poruku. Poruke ili simboli su pozitivni. Nikada Kinezi neće na zid staviti nešto što nosi negativnu poruku. Ono što je na slici, ima svoje značenje. Na primer, riba je simbol izobilja, božuri, kao kraljevski cvet, su simbol bogatstva, bambus je simbol čistote i vitalnosti, izdržljivosti, ističe Hajnalka Kovač.

Osim učenja tenhika tradicionalnog kineskog slikarstva, naša sagovornica uči i kineski jezik, odnosno kinesko pismo.

• Na slici gotovo uvek postoji neka poruka. Istorija nastanka tih poruka je dugačka ali danas na svakoj slici imate neku simboličku poruku, citat, pesmu ili opis onoga što se na slici nalazi. Početni časovi slikanja sadržavali su i kaligrafiju. Jer, tako je i počelo u Kini. Prvo su, na primer, bili stihovi pa ilustracija onoga što u stihovima piše. Meni je bilo nelogično da ja nešto pišem a da ne znam šta to znači. Pa sam počela da učim kineski jezik. Još uvek ne mogu samostalno da pišem poeziju na kineskom tako da koristim citate iz njihove. A kineski govorim baš na onom osnovnom nivou, kaže Hajnalka Kovač.

Pre nekoliko dana, povodom 11 godina od osnivanja Instituta Konfucije, polaznici škole tradicionalnog kineskog slikarstva priredili su zajedničku izložbu u Novom Sadu.

• Obično izložba bude na kraju semestra ali ove godine je u maju jer se obeležavaju dva lepa jubileja. Institut Konfucije slavi 11 godina rada u Srbiji a obeležava se i 70 godina prijateljstva Srbije i Kine. Izložba je uvek prilika da se vidi koliko ste napredovali, kaže Hajnalka Kovač i dodaje da bi svakom koga interesuje ova velika svetska civilizacija, preporučila da pogleda šta nudi Institut Konfucije.