INDUSTRIJA POTISKUJE ZANATSTVO, UVOZ UGROŽAVA OPSTANAK
U Velikom Bečkereku posle rata sve je više zanatlija koje se bave uslužnim delatnostima. Mnogo se uvozi, pojavljuje se nelojalna konkurencija a za plasman lokalnih proizvoda potrebne su bolje saobraćajne veze.
U Velikom Bečkereku posle rata sve je više zanatlija koje se bave uslužnim delatnostima. Mnogo se uvozi, pojavljuje se nelojalna konkurencija a za plasman lokalnih proizvoda potrebne su bolje saobraćajne veze
Zahvaljujući Rajki Grubić, etnologu, nastavljamo putovanje kroz razvoj zanatstva u našem gradu.
Posle I svetskog rata, zanatlije u Velikom Bečkereku suočavaju se, s jedne strane, sa posleratnim prilikama koje nisu lake, a s druge, nastavljaju svoje poslovanje u novoj državi, koja još nema formirane sve institucije ni mehanizme.
Zanimljivo je da zanatlije prvih deset godina nakon Velikog rata muče slične brige kao i danas: visoki porezi, visoke cene, prezaduženost…
Neki nisu izdržali, zatvarali su radnje ali nastavljali da posluju – eto i sive ekonomije.
Industrija se razvija i pravi veliku konkurenciju zanatlijama. U Velikom Bečkereku počinju da radi fabrika šešira, čarapa..
Mnogo se uvozi: uvoz obuće zatvara obućarske radnje.
Konkurencija stiže i iz sela, i pravi problem, pre svih, pekarima.
Rajka Grubić piše kako su velikobečkerečki pekari tražili od vlasti da zabrani prodaju hleba na vašarima, jer kako kažu, pekari sa sela nisu osposobljeni da prave hleb, na pijaci ne postoje higijenski ulsovi za prodaju hleba a ni porez gradu ne plaćaju. Pekari u gradu plaćaju porez a konkurenciju im prave oni sa sela.
Ipak, zanatstvo se razvija, samo u drugom smeru. Sve je više uslužnih zanatskih radnji kao što su krojačke, berberske, bravarske i kovačke.
U gradu se pojavljuje prvi taksista, prve modiskinje, električari pa i zubotehničari, piše istoričar Milan Đukanov.
Zanatlije su aktivne u svojoj zajednici. Kako se ambijent za njihovo poslovanje komplikuje i pogoršava, Zanatska zajednica reaguje tražeći od vlasti da pomogne zakonskom regulativom opstanak zanatlija.
Takođe, od vlasti se traži da poboljšaju uslove za transport robe iz Banata u druge krajeve zemlje. Zahtevaju da se urede putevi, koji su zemljani i praktično upotrebljivi samo leti a 1929. godine traže da se razmotri mogućnost izgradnje mosta na Tisi između Aradca i Žablja – skela nije dovoljna a ima mušterija u Bačkoj.
Grad dobija prvu turističku agenciju- „Putnik“.
Sve do II svetskog rata, za zanatstvo u Velikom Bečkereku, a od 1935. godine u Petrovgradu (grad je promenio ime) smenjuju se dobri i loši periodi.
Početak rata, zanatska zajednica čeka sa 1807 pravnih majstora, 1143 pomoćnika i 994 učenika. I finansijski podaci su bolji: veći su prihodi, veći i rashodi ali i dalje ima viška.
Rat kuca na vrata i niko ne zna šta on donosi.
