Kovači bez vatre
Kovača je nekada bilo skoro u svakoj ulici.
Danas je situacija potpuno drugačija. Nema ih ni u svakom mestu a poslednjih godina popularni su takozvani mobilni kovači i potkivači. Njihova radionica je pokretna, smeštena u kombiju ili manjem kamionu. U vozilu se nalazi sve što je potrebno za potkivanje i kovanje, pa od vašara do vašara, od sajma do sajma, kovač i potkivač putuje i radi.
U Kikindi trenutno rade trojica kovača, za potkivačima nema potrebe.
Od njih, tek jedan radi na način na koji smo nekad zamišljali kovača, sa vatrom, ognjem, mehom…
- I ja sam kovač ali radim drugačije, odnosno bez vatre, smeje se Dalibor Tolmač iz Kikinde.
Dalibor se kao kovač orijentisao na proizvodnju i održavanje delova za poljoprivredne mašine.
- Konja više nema pa ni potrebe za klasičnim kovačem i potkivačem. Bar ne u onoj meri kako je to bilo nekad, priča Dalibor. Ja u svojoj radionici pravim delove za poljoprivredne mašine i održavam postojeće. Osim što to radim po narudžbini, svoju proizvodnju prodajem i na vašarima i sajmovima, kaže Dalibor.
Dodaje i da je kovački posao danas sezonski.
- Najviše posla ima u sezoni poljoprivrednih radova. Tako da puno posla imamo pola godine a pola godine malo. No, ne žalim se, uspem da od svog posla i svoje radionice živim. Kovači danas ne potkivaju konje nego prave ograde. Ali, ko se ne prilagodi, neće preživeti, završava priču Dalibor Tolmač, kovač iz Kikinde.
Kovač je jedan od najstarijih zanatlija a kroz istoriju, kovač je bio predstavnik božiji.
Najpoznatiji kovač u antičkoj mitologiji bio je grčki bog Hefest, odnosno rimski Vulkan.
Božji kovač pravio je sva oružja za bogove, posebno munje za Zevsa.
Kovački zanat je uvršten na Uneskovu listu nematrijalne kulturne baštine.
