LUČIĆI – VELIKOBEČKEREČKI BRODOVLASNICI
Gradski hroničar Dragoljub Čolić beleži Nikolu, oca i Nikolu Lučića sina (negde u spisima stoji i Lucić) kao velikobečkerečke brodovlasnike.
Gradski hroničar Dragoljub Čolić beleži Nikolu, oca i Nikolu Lučića sina (negde u spisima stoji i Lucić) kao velikobečkerečke brodovlasnike.
Posao sa transportom brodovima (ne treba zaboraviti da je Begej bio plovna reka i glavna saobraćajnica u 19. i 20. veku) započeo je Nikola Lučić stariji.
Kad je mlađi, takođe Nikola, posle završene Gimnazije, ulazio u posao, imao je od čega da počne.
Hroničari, pak, beleže, da je Nikola mlađi znatno uvećao flotu teretnih brodova kojima je žitarice iz Velikog Bečkereka izvozio u ceo svet.
Iz tog sveta, brodovi se nisu vraćali prazni: bili su natovareni kamenom kojim su kaldrmisani velikobečkerečki sokaci i ulice.
Dovozili su i ugalj, drvo i drugi građevinski materijal.
Kao brodovlasnik stekao je, kažu, veliko imanje.
Kao bogat i ugledan građanin, bio je član županijske i gradske skupštine, član Velikobečkerečke štedionice i jedan od rukovodilaca Dobrovoljnog vatrogasnog društva, beleži Dragoljub Čolić.
Lučićevi su imali kuće u današnjoj Gimnazijskoj ulici. U narodu su dugo bile poznate kao Lučićeve kuće.
Ipak, staru kuću 1919. godine kupila je porodica Terzin i na tom mestu podigla 1931. godine novu.
Prvobitni stil gradnje bio je neorenesansa.
O bogatoj i uglednoj preduzetničkoj porodici Lučić tako danas mogu svedočiti samo spomenici na Rimokatoličkom groblju u Zrenjaninu.
Fotografije: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
