MAGIČNE REČI ZA PORODIČNI BIZNIS: VOLJA, NAPOR I ODRICANJE
Štamparija Diginet je 1. decembra ušla u 18- tu godinu rada i poslovanja na tržištu srednjeg Banata, Vojvodine pa i Srbije. Možda je to pravo vreme da se osvrne, pogleda šta se uradilo ali još više vreme da se naprave planovi šta i kako dalje.
Štamparija Diginet je 1. decembra ušla u 18- tu godinu rada i poslovanja na tržištu srednjeg Banata, Vojvodine pa i Srbije. Možda je to pravo vreme da se osvrne, pogleda šta se uradilo ali još više vreme da se naprave planovi šta i kako dalje.
Kad bih se šalio, rekao bih prvih 15 godina su najteže. Brzo je prošlo ali činjenica je da sam tek poslednje tri godine počeo da stvarno uživam u ovom svom biznisu, da su se stvari posložile tako da mi više ne predstavlja stres dnevno funkcionisanje i to što svakog meseca treba obezbediti 25 plata. Sad je vreme za viziju, za projekciju, za planove, kaže Goran Nešić, direktor Digineta.
A kako je sve počelo?
Brat i ja smo odrasli sa mirisom štampe, priča Goran, i dodaje:
Kad vam se taj miris uvuče pod kožu ne možete lako da ga se rešite. Otac nam je radio u poznatoj štampariji u Zrenjaninu i to je bio njegov život. Tako je postao i naš. Završio sam srednju školu i uporedo sa fakultetom počeo da učim prve korake u štamparstvu sa očevim kolegom. Brat se posle vojske uključio, sve je počelo kao porodični biznis i tako je do danas.
Posao je počeo u garaži. Danas izgleda neverovatno da su se ozbiljni poslovi završavali u malom, niskom prostoru jedne garaže. Mašina za štampanje na tekstilu, koju danas u Diginetu čuvaju kao muzejski eksponat, ručno je napravljena i možemo da se pohvalimo da su na njoj su štampane majice za dva Egzita.
Diginet se selio iz jednog u drugi zakupljeni prostor, da bi se poslednjih godina pozicionirao u sopstvenom, koji osim štamparije u 8 tehnika štampe na 1300 kvadrata ima i sopstvenu školu i studio za dizajn, pripremu i fotografiju. I velike planove na polju kreativne industrije.
Posao sa štampom je jedan od poslova koji je pretrpeo možda i najviše promena, kaže Goran. Vreme kad smo mi počinjali i ovo sada, ne može se ni uporediti. Oprema se inovira na svakih nekoliko godina. Mi smo firmu odmah nazvali Diginet što je bilo izvedeno od imena mog brata Dragana i mog, ali je trebalo i da nagovesti digitalno vreme koje dolazi.
Upoređujući vreme kad je Diginet startovao i sadašnje, Goran Nešić kaže da je možda nekad bilo lakše početi ali za bilo koje vreme, važna je velika volja, znanje i odricanje.
Kao najveći izazov u godinama koje dolaze, Nešić vidi problem kvalifikovane i kvalitetne radne snage.
Poslodavci se moraju pripremati za kontinuiran rad sa zaposlenima.Moraju se praviti uslovi za zadržavanje postojećih ali i pronalaženje novih kvalitetnih kadrova. Mi smo već uspostavili saradnju sa grafičkim fakultetom u Novom Sadu i višom školom, tu su oni koje me vidimo kao naše zaposlene za neku godinu. Želimo da napravimo ozbiljan Centar za edukaciju dizajnera i primenu praktičnog znanja. To vidim kao ono čime se moramo baviti u narednom periodu, jer se sve vrti oko dobre ideje i dobrog dizajna i ulaganja u znanje i kreativne ljude. Ko od poslodavaca to još nije razumeo, razumeće na teži način, završava Goran Nešić.
