MIS KOMERC: VIŠE OD ČETVRT VEKA USPEŠNOG POSLOVANJA

Stevan Mečkić, vlasnik i direktor MIS komerca, odmah nakon završetka sportske karijere, uplovio je u privatne vode. Jedno vreme radio je kao trgovački putnik a 1990. godine, kada je privatni posao doživeo procvat i sam je započeo svoj preduzetnički život.

I dalje je najveći problem u poslovanju to što pravila ne važe jednako za sve. Ipak, privatni biznis nema alternativu, smatra vlasnik MIS komerca Stevan Mečkić.

Stevan Mečkić, vlasnik i direktor MIS komerca, odmah nakon završetka sportske karijere, uplovio je u privatne vode. Jedno vreme radio je kao trgovački putnik a 1990. godine, kada je privatni posao doživeo procvat i sam je započeo svoj preduzetnički život.

– Nekako mi je najbliža bila delatnost trgovine kancelarijskim materijalom, i time se bavim evo već 28 godina, priča Mečkić svoju preduzetničku priču. Već 1997. godine otvorili smo štampariju, jer to tako ide: počnete da se bavite jednim poslom a onda se iz tog izrodi potreba za drugim.Vreme nas je teralo da se širimo i modernizujemo, došla je digitalna štampa, veliki formati i poslednjih godina štampa etiketa u rolnama. U Zrenjaninu smo najpoznatiji po kancelarijskom materijalu a u Srbiji po štampi etiketa, ističe Mečkić.

U MIS komercu danas je zaposleno 12 radnika.
U 28 godina koliko firma posluje na tržištu, bilo je mnogo izazova i teških godina.
– Nikad se nisam pokajao što sam se odlučio za privatni posao, ali naravno bilo je razmišljanja o odlukama. Možda i pitanja, šta mi je sve ovo trebalo. Ali da mislim da privatni posao nema smisla ne bih svoju decu usmeravao ka njemu.Za par meseci, očekujem da sa mnom počne da radi mlađa kćerka i duboko verujem da će se tako nastaviti kontinuitet MIS komerca, kaže Mečkić.

Kao najveći problem u poslovanju i juče i danas, Mečkić navodi to što pravila ne važe za sve.
– To može da se zove nelojalna konkurencija, siva ekonomija ili kako god hoćete ali suština je da pravila ne važe za sve jednako. Onima koji rade po zakonu, koji pravila poštuju, neuporedivo je teže da posluju na istom tržištu na kom su i oni koji ne plaćaju radnike, ne plaćaju porez, duguju…
Zatim, velika su opterećenja za one koji poštuju pravila. Verujem da bi svaki poslodavac platio radnika više nego što je to sada slučaj, ali ogromni su doprinosi, a o parafiskalnim nametima da i ne govorim. Ja znam da država košta ali je pitanje da li mora ovoliko, ističe Mečkić.

Od državnih sredstava MIS komerc nije koristio – ništa.
– Pokušali smo jednom da konkurišemo za bespovratna sredstva za nabavku mašine. Toliko je komplikovana dokumentacija, takvi su uslovi i nefleksibilnost, a da na kraju uopšte nema garancije da će sredstva biti odborena, da se više u to nismo upuštali. Kupili smo mašinu sami. Slično je bilo i sa sredstvima za zapošljavanje. To bi sve moralo da bude mnogo jednostavnije a i da sa druge strane sede ljudi koji žele da pomognu a ne da odmognu, kaže Mečkić.

Što se tiče učešća na sajmovima, Mečkić kaže da sajmovi apsolutno imaju smisla.
– Sigurno je da direktni kontakti sa kupcima i dalje mnogo znače,bez obzira što ste dugo na tržištu i što mislite da većina zna čime se bavite. Malim preduzećima kao što je moje, problem može da bude to što od nas malo neko mora biti na sajmu a ne u firmi. Dakle, kratki i dobro organizovani sajmovi su pun pogodak, kaže Mečkić.