MOJ MOTO JE: SVE MOŽE, DETALJI SU PITANJE RAZRADE

Dejan Grbušić, vlasnik restorana „Domaćin“ po zanimanju je mašinski inžinjer. Ipak, onim za šta se školovao nikad se nije bavio.

Dejan Grbušić, vlasnik restorana „Domaćin“ po zanimanju je mašinski inžinjer. Ipak, onim za šta se školovao nikad se nije bavio.

• Ugostiteljstvo je moja ljubav i iako sam učio nešto drugo, nekako sam znao da ću se baviti ugostiteljstvom. Lomio sam se pet godina. Na kraju, prelomio sam 2009. i počeo svoj prvi privatni posao, otvorio fast fud a 11 godina kasnije evo me ovde, u „Domaćinu“, u svoj objektu i dalje u ugostiteljstvu, ali na drugačiji način, počinje svoju preduzetničku priču Dejan Grbušić.

U Dejanovoj porodici niko se nije bavio ugostiteljstvom, i kako sam kaže, nije imao od koga da uči, učio je na svojim greškama i kroz posao.

• Kad sam počinjao nisam imao vremena da razmišljam. Ja sam bukvalno dve i po godine a možda i više, radio 17 sati dnevno. Bukvalno. Ujutru od 6 noću do 1. Svakog dana, sedam dana u nedelji, trideset dana u mesecu. Nisam imao vremena da razmišljam o bilo čemu, da radim analize… Ustaneš ujutru i kreneš, pa kako te dan ili posao nosi. Posle te dve i po godine skratio sam svoj radni dan na 14 sati. Ja nisam jedinstven slučaj, mislim da većina preduzetnika ima sličan razvojni put. Nisam nasledio porodični posao, voleo bih da jesam, ali stvari su tako stajale i kad sam krenuo, nema natrag. Imao sam svoj cilj i u dobrom delu sam ga ispunio. A to je da budem u lokalu koji je moje vlasništvo. Nikada se nisam pokajao ali sve ima svoju cenu. Izgubio sam jedan deo svog života ali kad vidim rezultat, ja sam srećan, kaže Dejan.

Dejanov moto, koji rado deli sa svojim zaposlenima jeste: sve može, a kako ćem i na koji način realizovati, to je sve stvar dogovora, odnosno razrade.

• Ko se ikad bavio ugostiteljstvom zna da je to posao gde ima jako mnogo interakcije u toku dana. Sa tim se mora nositi a staro pravilo jeste da je mušterija uvek u pravu. Ko to ne može da shvati, bolje da ni ne počinje, kaže Dejan.

Naglasak u „Domaćinu“ jednak je i na restoranskom delu usluge ali i na dostavu, koju su, to kažu drugi, u „Domaćinu“ doveli do savršenstva.

• Vidi se da u gradu ima više para ali i manjak vremena. Shvatio sam da tu ima prostora, ponudio dostavu, ali to zaista mora da bude dovedeno do savršenstva, jer zahteva veliko ulaganje, veliku logistiku, i jedino je doličan rezultat opravdanje za postojanje, ističe Dejan.

Od podrške, Dejan je na početku koristio subvencije za novo zapošljavanje, što je, kaže, u tom trenutku bila velika pomoć. Kasnije mu pomoć nije ni trebala.

Ali, pomoć bi se mogla ogledati i u uređivanju tržišta ugostiteljskih usluga.

• Nekako bih voleo da se jasno uredi šta je šta. Šta je fast fud, šta je ketering, šta je restoran. U restoranu, to odgovorno tvrdim, ne može obrok da košta 250 ili 300 dinara. Jer, restoran je i ambijent koji mora da bude uređen, i konobar koji mora da bude obučen, i prostor koji mora da bude ugrejan, i escajg koji mora da bude onakav kakav treba… Sve to ima cenu, a kod nas se neke stvari brkaju, ističe Dejan i dodaje:

• Bez obzira na sve, nikad se nisam pokajao. Ja svoj posao volim i radim ga sa zadovoljstvom. Svestan sam da zarađeno mora odmah da se investira dalje, u bolje, kvalitetnije. Tako celog života ali to je jedini način da opstaneš. Ipak, mene posao koji radim čini srećnim i to mi je dovoljna satisfakcija, kaže Dejan Grbušić.