NEK SE MUČI DA NAUČI
Damir je naučio da plete užad, odnosno nasledio je užarsku radnju od svog dede, koja je osnovana 50-tih godina prošlog veka.
Nek se muči, pa će da nauči, govorio je 42-godišnjem Damiru Markovu njegov deda. Jer, kako priča Damir, baba i deda sa majčine strane su se bavili užarstvom, i često su dečije ruke bile sporije i manje spretne od ruku odraslih a posao je morao brzo da se obavi. Baba onda kaže, daj, ja ću brže, a deda odgovori, pusti ga, nek se muči da nauči.
Damir je naučio da plete užad, odnosno nasledio je užarsku radnju od svog dede, koja je osnovana 50-tih godina prošlog veka.
- Dedini su bili zanatlije, obućari i sajdžije ali deda to nije voleo, hteo je da bude užar. Učio je, kao šegrt, kod jednog Nemca u Novom Bečeju, tri, četiri godine, a onda shvatio da ga majstor neće naučiti svim finesama zanata. Pa je otišao u Hrvatsku, tamo učio, učio i na drugim mestima i postao majstor svog zanata. Još kao mali voleo sam da budem u dedinoj radionici, da mu pomažem. Imao sam sreću da mi je deda preneo sve što je znao, pa sam tako nastavio njegov zanat, priča Damir.
Zanimljivo je da je Damiru i otac bio užar, ali je zanat učio od svog sina, u momentu kad je izgubio posao u službi.
- Užari su nekad živeli pristojno od svog zanata. Danas je to jako teško. Prvo, sve je manje potražnje za štranjkama, kajasima, užadima, jer je sve manje konja, krava koje se vezuju… Svoje proizvode prodajem na vašarima, a mesto moram da platim godinu dana unapred. To bude i 100 000 dinara.
A evo ove godine nije bilo nijednog vašara, nijedne manifestacije. Neko dođe pa kupi od kuće, nešto preko Interneta prodam ali to je sve jako malo, kaže Damir.
Vrlo često na vašarima se pojave Slovenci koji kupe Damirove proizvode relativno jeftino a onda ih nekoliko puta skuplje prodaju u Sloveniji, gde se ručni rad mnogo više ceni.
- Prisutan sam ja i na Internetu, ali ako bih slao svoj proizvod u inostranstvo, poštarina bi me izašla skuplje i deset puta od proizvoda. Mislim da bi država, ako misli da sačuva zanate kao što je moj, morala mnogo više da pomogne. Iako je užarstvo naša porodična tradicija duža od pola veka, ja bih nekome ko bi želeo da se ovim zanatom bavi rekao, nauči, ali neka ti to ne bude posao. Možda hobi. Žao mi je što je to tako jer jako volim svoj zanat, kaže Damir Markov, užar iz Melenaca.
Foto: Damir Markov
