NENAD, JEDAN OD POSLEDNJIH ČUVARA KOVAČKE VATRE

Nenad Ris iz Srpske Crnje je sasvim sigurno jedini kovač na prostoru od Zrenjanina do rumunske granice. Kovački i potkivački zanat, koji po zvaničnoj klasifikaciji spada u stare zanate, skoro da je pred izumiranjem.

Nenad Ris iz Srpske Crnje je sasvim sigurno jedini kovač na prostoru od Zrenjanina do rumunske granice.

Kovački i potkivački zanat, koji po zvaničnoj klasifikaciji spada u stare zanate, skoro da je pred izumiranjem.

I Nenad je kovač postao slučajno.

• Radio sam u zemljoradničkoj zadruzi „Jakšićevo“ dvadesetak godina i od starih majstora, bravara, najviše od Ljube Zebića, učio i kovački zanat, priča Nenad Ris. Kovanje me je jako zaintresovalo, pa sam polako počeo da prikupljam alat za kovačku radionicu. I tako, malo pomalo, a onda i malo brže, kad sam ostao bez posla jer je zadruga propala, opremio sam radionicu i postao kovač, kaže Nenad.

Mehanički čekić, jednu od najvažnijih kovačkih alatki, Nenad je napravio sam.

• U zadruzi smo imali mehanički čekić koji je imao 70 godina a napravljen je bio u zrenjaninskom starom „Radijatoru“, koji takođe više ne postoji, priča Nenad. Prosto me je opčinjavala ta mašina, pa sam proučavao kako je napravljen. I onda sam nabavljao delove, nešto kupovao na otpadu, nešto skidao sa traktora, sa fijakera, i potpuno samouk napravio sam svoj mehanički čekić koji me odlično služi, kaže naš sagovornik.

Danas Nenad u svojoj kovačkoj radionici iskuje poneki raonik, špartač, napravi šrafove za kotarke, šupe…

Najponosniji je na svoj rad na ogradi za portu u crkvi u Aleksandrovu.

• Trebalo je iskovati 1200 šiljaka, kaže Nenad. To nije lak posao, ugrejati, udarati… Još nisam završio sve, omela me je korona, ali sam ponosan što je moj sin, student, da bi mi pomogao, iskovao više od 100 šiljaka.

Potkivanjem konja, što je nekada bio posao kovača i potkivača, Nenad se nije bavio.

• Prvo, nema konja. U Srpskoj Crnji mogu se nabrojati na prste jedne ruke, kaže Nenad. A drugo, to je vrlo osetljiv posao. Ako promašiš, konju nanosiš veliku bol, to nisam mogao, kaže Nenad.

A na pitanje, hoće li ovaj zanat nestati, Nenad odgovara.

• Danas samo od kovačkog posla ne može da se živi. Ja radim i druge majstorske poslove, a bavim se i ratarstvom. Moj sin Dejan, iako je student na poljoprivrednom fakultetu, smer voćarstvo, dosta je naučio od mene. Interesuje ga radionica, stalno je bio u njoj. Ali, od toga sigurno neće živeti. Dobro je da zna zanat za sebe. A mladima to nije zanimljivo, tako da nisam siguran koliko će još postojati zanat sa tako lepim imenom, kovač i potkivač, završava Nenad Ris.