PČELE SU MOJ ŽIVOT
Janoš Balint čuveni zrenjaninski i, slobodno se može reći, srpski pčelar bavi se pčelarstvom punih 41 godinu. Od pčela se može lepo živeti ali se o njima mora mnogo znati i mnogo raditi.
Janoš Balint čuveni zrenjaninski i, slobodno se može reći, srpski pčelar bavi se pčelarstvom punih 41 godinu. Od pčela se može lepo živeti ali se o njima mora mnogo znati i mnogo raditi.
Janoš Balint pčelar je već 41 godinu. Pčelarstvo je njegovo zanimanje, i od toga posla živi cela porodica. Sada već dve porodice, jer se pčelarstvom bavi i Janošev sin i snaha.
A počelo je sasvim slučajno.
– Sa pčelama me je upoznao moj kolega, sa kojim sam nekad radio u istoj firmi. Išli smo na teren, kolega je usput svakgo dana svraćao da obiđe svoje pčele. U početku nisam smeo da izađem iz kola, a onda malo pomalo, upoznao sam ih i zavoleo. Kolega mi je, kad je video da me to interesuje, poklonio jedan roj, tako je počelo a vrlo brzo sam shvatio da će to biti moj posao za ceo život, priča svoju preduzetničku priču Janoš Balint i dodaje da inače voli prirodu i sve u vezi sa njom a i nije takva osoba koja bi mogla ceo život da provede radeći na traci jednoličan posao.
Da bi se bavio pčelarstvom, Janoš je shvatio da mora mnogo da nauči. Uči i danas. Naučio je toliko da je traženi predavač ne samo u Srbiji nego i u čitavom regionu.
– Za ovih četiri decenije, stalno smo unapređivali posao. Zaokružili smo celokupan sistem, imamo punionicu koja ima HASSAP, to nam garantuje kvalitet onoga što proizvedemo i siguran plasman, priča Janoš. Naš med se prodaje u GOMEX-u, pod brendom, to su sve momenti koji su odredili da u poslovanju nemamo problema i da ne brinemo brige, koje možda neki drugi pčelari imaju.
Mogućnosti za napredovanje i povećanje proizvodnje su velike ali se mora biti uvek u toku, držati kvalitet, baviti pčelarstvom ozbiljno kao uostalom i svakim drugim poslom od kog zavisi egzistencija porodice.
Janoš Balint, u sredini
Od države, Balintovi očekuju samo dobru regulativu. No, često i to izostane.
– Preterana upotreba hemikalija u poljoprivrednoj proizvodnji pravi veliku štetu pčelarima. Takođe, sve je manje korovskih biljaka. Zatim, skraćuje se vegetacija industrijskim biljkama – sunockretova paša sada traje maksimalno dve nedelje. Sve to utiče na našu proizvodnju. Tu bi mogla država da pomogne, smatra Janoš Balint.
Srbija je, inače, na začelju evropskih zemalja po potrošnji meda.Nekako nemamo naviku da med trošimo i kao da još nismo shvatili sve njegove blagotvornosti.
Janoš Balint za kraj dodaje i ovo: jedite med i proizvode od pčela. To je čisto zdravlje.
Izvor fotografija: poljosfera.rs, facebook