PORODICA ME JE NAUČILA DA PLIVAM I DALA VETAR U LEĐA

Marko Renovica ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i zemljoradničku zadrugu. Sa svojim poljoprivrednim gazdinstvom u kom je zaposleno 6 ljudi, traktorista, mehaničara, vozača kamiona, Marko je član Unije poslodavaca. Za Virtuelni inkubator priča svoju preduzetničku priču.

Marko Renovica ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i zemljoradničku zadrugu. Sa svojim poljoprivrednim gazdinstvom u kom je zaposleno 6 ljudi, traktorista, mehaničara, vozača kamiona, Marko je član Unije poslodavaca. Za Virtuelni inkubator priča svoju preduzetničku priču.

• U svom poljoprivrednom gazdinstvu imam dve delatnosti. Jedna je sopstvena ratarska proizvodnja a druga pružanje usluga u poljoprivredi i u takvoj kombinaciji, koju sam jasno planirao, mogu da obezbedim uspešno privređivanje, kaže Marko Renovica.

Marko je, pre nego što se upustio u sopstveni biznis, 10 godina radio kao komercijalista u agroindustriji.

• Preteča mog današnjeg posla su otac i majka, koji su uz redovan posao, razvijali i ovaj u poljoprivredi. Pre njih, to su radili i njihovi roditelji. Kada sam procenio da je posao koji su oni pre mene počeli dostigao takav stepen razvoja da od njega može da se živi, napustio sam sigurnost državne firme i maksimalno se posvetio ovom poslu koji sada radim, kaže Marko.

Marko kaže da zbog svoje odluke nijednog trenutka nije zažalio, jer je okružen dobrom ekipom ljudi koji vredno rade i tako svi zajedno postižu dobre rezultate i od tog posla mogu solidno da žive. Posao se sastoji od obrade sopstvene zemlje i pružanja svih agrotehničkih usluga, od oranja do kombajniranja, odnosno vađenja šećerne repe.

• Uvek kažem, da nije bilo mojih roditelja i njihovih roditelja, teško da bih stigao tu gde sam. Oni su me, da parafraziram, naučili da plivam ali i dali dobar vetar u leđa. Podršku u pravo vreme. Onima koji to nemaju, ne bih preporučio da se bave poljoprivredom danas. Poljoprivreda je visokorizičan posao, koji ne zavisi samo od vas i onoga što uložite. Klimatske promene su vidljive, proizvodnja je pod otvorenim nebom i od neba sve više zavisi kakvi će vam rezultati biti na kraju, ističe Marko.

Uslužni sektor je izvesniji jer, kako Marko kaže, cenu zna unapred i njegovo je da nađe plasman za svoje zaposlene i mehanizaciju i naravno da tu uslugu naplati. Proizvodnja je već nešto drugo.

• Kada se zaređaju dve loše godine kao što su ova i prethodna, pitanje je koliko ćete zaraditi na kraju godine, kaže Marko. Pšenica je, na primer, ove godine, podbacila i poljoprivrednicima će, ako cena bude iole korektna, ostati tek da zanove proizvodnju. O zaradi nema govora. Poljoprivredna proizvodnja skopčana je sa rizikom, uslužna mnogo manje, ističe Marko.

Planovi za neko naredno vreme baziraju se intenzivnijoj proizvodnji.

• Plan mi je da ulažem u sisteme za navodnjavanje koji bi smanjili rizik od suše. To su velika sredstva ali garantuju rezultat. Okrenuću se intenzivnijoj proizvodnji, to bih preporučio i drugima, jer ne želim da svake godine jurim za nvoom zemljom i novim površinama. Arenda je iz godine u godinu sve skuplja, dostiže i 50 i 60 hiljada po hektaru i postalja se pitanje isplativosti. Arendu da platite morate a na klimu da utičete ne možete. Zato ću se orijentisati na sopstvenu zemlju. Istovremeno, osluškujem šta će se dalje dešavati sa državnom zemljom. Ukoliko država reši da je otuđi odnosno mogućnošću otkupa stimuliše mlade poljoprivrednike, to bi mi bilo zanimljivo. Odluku države želim da sačekam u sigurnoj zoni, ističe Marko.