POŠTUJEM ŽENE KOJE SLEDE SVOJE SRCE

IP Media 023 (medijsko predstavljanje, komunikacija, odnosi sa javnošću i književno stvaralaštvo) je pre sedam godina nastala sasvim spontano, kao neki logičan nastavak lične životne priče i dugogodišnjeg iskustva u oblastima za koju je firma registrovana. Ovako svoju žensku preduzetničku priču počinje Maja Pandurov, preduzetnica, književnica, novinarka.

IP Media 023 (medijsko predstavljanje, komunikacija, odnosi sa javnošću i književno stvaralaštvo) je pre sedam godina nastala sasvim spontano, kao neki logičan nastavak lične životne priče i dugogodišnjeg iskustva u oblastima za koju je firma registrovana. Ovako svoju žensku preduzetničku priču počinje Maja Pandurov, preduzetnica, književnica, novinarka.

• Od 1996. godine sam aktivna u društvenom, kulturnom, umetničkom, političkom i medijskom životu, kako Zrenjanina tako i čitavog regiona. To je skoro 25 godina i imam puno iskustva. Moja biografija i priznanja su pozamašni. Zajedno sa kolegama i saradnicima, uz podršku prijatelja, pokrenula sam sopstveni biznis. Pre ove firme, imala sam svoje Udruženje građana. Negde 2002. pokušala nešto samostalno, samo što tada nije bilo vreme za to. Očigledno je trebalo da sazri, priča Maja.

IP Media 023 nije porodični posao u klasičnom smislu, ali na neki način – jeste.

• Ponekad pomislim da bi mi bilo lakše da je postojalo nešto što je već bilo uhodano. Na žalost, u mojoj porodici se niko nikada nije bavio ni približno nečim sličnom ovome čime se ja bavim. Ipak, ovo što radim i jeste neka vrsta prijateljske i saradničke priče koja se može nazvati i porodičnom jer tako funkcionišemo i zajednički donosimo odluke u vezi sa tim što radimo, ističe Maja.

Posao kojim se bavi je takav, da, kako Maja kaže, nijedan dan nije isti.

• Kod mene je svaki dan drugačija priča u zavisnosti od toga šta treba da se uradi. Od projekta do projekta. Nekad je u pitanju terenski rad, nekad su sastanci, dogovori i pregovori, telefonski pozivi. Nekad je u pitanju pisanje tekstova, slanje mejlova. Nekad je, kako se kaže “uterivanje dugova”. Nekad je to pre podne, nekad kasnije posle podne, nekad uveče a nekada se rad produži duboko u noć. Dešava se da gotove video zapise šaljem i postavljam na You tube i društvene mreže i u toku noći. Kad je u pitanju organizacija i koordinacija manifestacija poput “Banatske bajke” ili “Internacionalnog festivala vina”, onda je to angažovanje svakodnevno i obuhvata mnogo toga. Nekad vodim program, nekada delim zahvalnice, nekad samo treba da budem prisutna i iskontrolišem kako se sve odvija. Nekad fotografišem, nekad snimam… Nekad samo pišem najave i izveštaje i čitam “ofove”. Nekad uređujem stranice koje vodim. Nekad nastupam. Organizujem. Nekad putujem po regionu. Nekad povezujem ljude. Pravim i delim reklamni materijal, lepim plakate i nosim pozivnice… Nema pravila. Zbog toga i volim ovaj posao. A u početku sam imala drugačiju ideju i viziju. Kolege i ja smo hteli da radimo emisije, reklame i tome slično, pa se ispostavilo da radimo i to i još mnogo toga dodatno. Svega i svačega. Čak se bavimo i izdavaštvom, između ostalog. Pomažemo piscima. Pišem i recenzije i kritike, kaže Maja.

Kako nije u pitanju klasičan posao, izazova je mnogo.

• Treba dosta energije uložiti. I treba se na neki način nametnuti. Imam sreće pa sam dugo tu i ljudi cene i poštuju rad i kvalitet, mada sa druge strane nisam od onih koji idu đonom i pošto poto. Ne gazim preko ljudi da bih stigla do cilja, već sve to radim sa osmehom. Uvek nađem rešenje. Samo je stvar u tome što ima i onih koji drugačije nastupaju i pristupaju poslu i pokušavaju da izguraju ili diskredituju, no na kraju se uvek sve dobro završi. Možda manje zarađujem u odnosu na ostale pošto ne radim crne hronike i negativnosti, već prikazujem to što je lepo i pozitivno a čega definitivno ima kod nas. Nekad mi ne bude pravo kad vidim kako neki rade i čime se služe, no to prevaziđem pozitivnim stavom i mišlju da se sve vraća u životu. I uvek se i vrati. Svakome po zasluzi, ističe Maja.

Danas nije lako biti preduzetnik, bilo da je u pitanju žena ili muškarac.

• Ne mislim ni da je teže ni da je lakše biti žena preduzetnik. Dešava se često da muškarci budu na čelu firme a u stvari su žene te koje ih usmeravaju. A ima i situacija gde su žene istaknute kao vlasnice firme a muškarci vode glavnu reč. Sve zavisi o kakvoj je ženi preduzetnici je reč i koji su njeni motivi i ciljevi. I zbog čega se bavi tim poslom kojim se bavi. Da li je u pitanju samo materijalno ispunjenje ili i želja za samodokazivanjem i priznanjima. Sve je to relativno. I zavisi od podrške koju žena ima u svom malom ili velikom biznisu. Da li ima dece, da li je samohrana majka … Meni se dešavalo da nekad imam prođu zato što sam žensko a nekad i da nemam, pa onda ide kolega da dogovara posao ili idemo zajedno, ističe Maja.

Tradicionalna uloga žene u društvu, po Majinom mišljenju, dosta se promenila.

• Mislim da su žene drugačije počele da doživljavaju ovo savremeno doba. I da imaju više takmičarskog duha i da žele sve da postignu i onda se malo, ponekad, i izgube. Treba napraviti balans između porodice, dece, partnera i posla. To je vrlo zahtevno. Da se bude i majka i žena i domaćica i uspešna poslovna žena. Uglavnom, kad nema dobre organizacije i rada na sebi, neki deo ne funkcioniše. Treba znati stati i posvetiti se i sebi. Žene će u društvu biti unapređene kada budu srećne i zadovoljne i kada uživaju u tome što rade a ne kada to rade samo da bi dokazale koliko su moćne i koliko mogu. Smatram da treba napraviti ravnotežu u svemu, naglašava Maja.

Posebna je privilegija kad ti je hobi posao, ili posao hobi.

• Moj hobi je moj život i moj posao. Pišem, slikam, vozim bicikl, vežbam, boravim u prirodi, volim da kuvam, da radim u bašti, da se družim… Posvećena sam svom unutrašnjem životu i veri, čitam i radim na sebi. Pisanje nije samo moj hobi već i profesionalno opredeljenje. Pored statusa profesionalnog novinara imam i status književnika. Do kraja godine bi trebalo da iz štampe izađe moja sedma knjiga. Sve te aktivnosti utiču na mene jer je moj život moj posao i posao je moj život. Sve sam to uklopila. Radim i živim intuitivno . I posvećena sam svom detetu koje je sad tinejdžer i ide svojim putem. Kao samohrana majka i jedini roditelj sam puno ulagala i ulažem i dalje u njen razvoj i školovanje i mogu sa zadovoljstvom i zahvalnošću da kažem da je učenik prestižne Karlovačke gimnazije. Za sve to treba puno energije i, naravno, materijalnih sredstava, priča Maja.

A na pitanje o ženskim uzorima, Maja odgovara:

• Moj uzor su kvalitetne i uspešne žene… Poštujem žene koje su vredne i radne i znaju šta hoće u životu i od života. Nisu to samo preduzetnice, to su i žene na funkcijama i direktorskim mestima. To su i žene sekretarice. Žene koje su radnice u administraciji ili u prodavnicama ili su šefice ili su u nekim firmama. Žene koje su prosvetne radnice, doktorke, zubarke… Žene koje su u medijima ili ih vode. Žene predsednice. Zamenice. Spisateljice. Umetnice. Pevačice. Muzičarke. Novinarke… Žene koje su zanatlije. Urednice. Spremačice. Domaćice. Isceliteljke. … Ima puno dobrih kvalitetnih žena. Cenim i žene koje su same stigle do toga što su zacrtale, sopstvenim trudom i radom. Poštujem žene koje slede svoje srce.

Mnogo firmi bavi se sličnim poslovima. I nije lako sa konkurencijom. Ipak:

Izdvaja nas, duboko verujem, drugačiji pristup poslu. Poštovanje rokova, kreativnost, odgovornost, fleskibilnost i profesionalizam. Izvršavanje svakog zadatka i posla, ma kako on nekad izgledao kao “nemoguća misija”. Izdvaja nas pozitivan stav i velika ljubav prema tome što se radi. Ljudskost, naglašava Maja i dodaje:

Planova uvek ima. Volela bih da se biznis proširi, da bude mnogo više kreativnih poslova i projekata plaćenih onoliko koliko je stvarna tržišna vrednost. Nije problem nekada ni spustiti cenu ili pomoći, zarad nečega što vredi a opet treba od nečega i da se živi, da se plaćaju troškovi, porez i sve što ide uz jednu firmu. Uvek ima ulaganja u sadašnjost i u budućnost. Počev od opreme, prostora pa do ljudstva, ističe Maja.

Na pitanje ima li koristi od umrežavanja žena, Maja odgovara:

• Mogu da kažem da mreža jeste bitna samo zavisi ko je umrežen i na koji način. Imala sam priliku da budem u jednom lokalnom udruženju poslovnih žena koje baš i nije nešto zaživelo. Bila sam i nominovana za priznanje Udruženja poslovnih žena Srbije – “Cvet uspeha za Ženu zmaja” gde sam se našla u finalu od 24 žene iz Srbije 2017. godine. I sve je to bilo lepo. Izašla sam u katalogu, bila tamo na ekranu, islikala se, isnimala, bila deo prelepe priče i to je to. Nije se ništa od toga odrazilo na moj posao niti sam zahvaljujući svemu tome imala neku dobit. Iz provincije sam. U “centru” se žene drže jedne drugih i imaju neku svoju hijerarhiju i zna se ko sa kim sarađuje. A ja sam za njih mini preduzetnica, nemam da uložim da bih dobila što se kaže a treba biti blizu vatri da bi se ogrejao. Tako je i ovde. Nije da se nešto žalim, bavim se poslom koji može da ide uz sve delatnosti i uvek treba neko ko bi napravio prezentaciju, napisao kvalitetan tekst, vodi program, odradi neki događaj ili organizaciju, angažuje nekog umetnika ili sebe, napravio prezentaciju …Onda sam zaključila da je nekako najbolje da se uzdam sebe i u pomoć prijatelja i prijateljica i svih koji su uz mene dugo u raznim saradničkim oblicima nego da se umrežavam. Nisam od onih koji bi da sastanče i pričaju već sam operativac i volim da radim a ne da pričam, kaže Maja.

Svako u sebi ima seme preduzetništva, samo mu treba pomoć da se stvori.

• Sve žene su, u principu, preduzimljive samo treba da se otkriju. Ukoliko imaju neki zanat u svojim rukama tim bolje. Postoji toliko toga čime se može baviti. Nisu ni neki veliki ni nedostižni troškovi, da se bude sam svoj gazda, što se kaže. Samo treba znati šta hoćeš. Od malih stvari se kreće. Dosta zavisi i od snalažljivosti. Bitno je imati plan i ispoštovati na prvom mestu sebe, komitente i državu, ma o kom poslu se radilo. I imati podršku. Za neke poslove ne treba uopšte puno ulaganja. I važna je dobra organizacija. Znači, preduzetnik je rođen, samo treba da se stvori, završava Maja Pandurov.