PREDUZETNIŠTVO JE JEDNA OD NAJBOLJIH ODLUKA U MOM ŽIVOTU

Odluku da postane preduzetnica, Zrenjaninka Gordana Šokšić smatra jednom od najboljih u svom životu.

Foto: Portal Zrenjaninski

Odluku da postane preduzetnica, Zrenjaninka Gordana Šokšić smatra jednom od najboljih u svom životu.

Preduzetništvo je za mene odluka da uzmeš sopstveni život u sopstvene ruke, da preuzmeš veliku odgovornost za sebe i za svoju porodicu. U jednom trenutku tu sam odluku donela i nisam se zbog nje nikada pokajala, priča Gordana Šokšić za Virtuelni inkubator. – Da te 2007. godine nisam skupila hrabrosti i rekla, idemo u nešto novo, nešto što će nam doneti napredak, moj suprug i ja bismo bili samo jedni od velikog broja vrednih poljoprivrednika. Ali, odlučila sam da krenemo u organsku proizvodnju, što je u to vreme stvarno bila velika nepoznanica. Bilo je jako teško u početku, nisam imala od koga da učim, učili smo sami i na svojim greškama. No, već 2012. godine, zahvaljujući velikom radu i trudu, uspeli smo da sa svojim proizvodima uđemo u trgovinske lance, a poslednje tri godine radimo samo sa velikima, liderima u svom poslu, i to je i veliko priznanje i olakšanje a s druge strane i velika obaveza, ističe Šokšić.

Šokšićevi na svom poljoprivrednom gazdinstvu uzgajaju organsko povrće a od pre nekoliko godina ga i pakuju.

Prvo je, kaže naša sagovornica, trebalo ovladati proizvodnjom a onda se pojavio drugi segment posla a to je prodaja.

Počeli su sa plasmanom na pijaci u Novom Beogradu ali to je, kaže Gordana, vrlo zahtevan i težak posao. Valja proizvesti, popakovati i tri puta nedeljno putovati u Beograd i strepeti, hoće li se to što ste proizveli i prodati.

No, saradnjom sa trgovinskim lancima, pijaca je postala prošlost a novi nivo zahtevao je i drugu vrstu napora.

Ipak, sada je već, kaže naša sagovornica, mnogo lakše jer dobru bazu koju su stvorili samo nadograđuju.

U svakom poslu pa i u našem, stalno se uvode novi standardi, novi zahtevi. Mi smo sada spremni da ih ispunjavamo. I što se tiče kvaliteta i što se tiče kvantiteta. Jako sam srećna što se u porodični posao uključio i mlađi sin Goran, koji je zajedno sa nama učio, stasavao i sada sam sigurna da može da preuzme posao. Meni to mnogo znači, jer konačno mogu malo i da predahnem, da u poslu preuzmem ono što volim, što mi čini zadovoljstvo a ne da nešto moram jer rokovi diktiraju, kaže Gordana Šokšić.

Kaže, i danas voli da ode na njivu, ali sada stvarno iz zadovoljstva i onda kada joj se to baš radi.

U projektu smo sa taraškim đacima, koji na našoj njivi imaju svoju školsku baštu, na kojoj uzgajaju organsko povrće. Pre neki dan sam jedno celo popodne provela sa njima okopavajući i pleveći i to mi je bilo baš veliko zadovoljstvo. Polako posao predajem mlađoj generaciji, verujem da im vrata držim širom otvorena, neka uče, neka greše i na greškama se uči, ali takođe verujem da sam im ja ta karika koja je meni nedostajala, ističe Gordana Šokšić.