PRIVATNI POSAO TRAŽI VELIKI RAD I MNOGO ODRICANJA
Drvara i stovarište građevinskog materijala i salon keramike „Filip“, porodično su preduzeće koje u Zrenjaninu posluje od 1992. godine. Porodičnu preduzetničku priču sa čitaocima Virtuelnog inkubatora podelio je osnivač “Filipa”, Momčilo Filipović.
Drvara i stovarište građevinskog materijala i salon keramike „Filip“, porodično su preduzeće koje u Zrenjaninu posluje od 1992. godine.
Porodičnu preduzetničku priču sa čitaocima Virtuelnog inkubatora podelio je osnivač “Filipa”, Momčilo Filipović.
- Privatni posao počeo sam sa svojom porodicom sad već davne 1992. godine, priča svoju preduzetničku priču Momčilo Filipović. Te smo godine došli u Vojvodinu, u Zrenjanin, iz Bosne, i razmišljali smo šta da započnemo, jer se od nečeg moralo živeti. Radio sam u društvenom preduzeću u Bosni 13 godina. Još u Bosni sam 1988. godine osnovao privatnu firmu pod istim nazivom “Filip”. Četiri godine kasnije, zbog poznatih okolnosti u Bosni, preselili smo se u Zrenjanin i praktično ovde nastavili istu delatnost koju smo započeli tamo. U Zrenjaninu smo počeli veleprodaju iz stana, imali smo dva svoja kamiona, radili smo veleprodaju i transport sve do 1998. godine, kada smo otvorili prodaju i do danas to radimo, kaže Momčilo.
Privatni posao je, prema Momčilovom iskustvu, borba za opstanak koja nikad ne prestaje.
- Nemaš drugu mogućnost, nego da se boriš iz dana u dan. Moje mi iskustvo kaže da je način da opstaneš taj da uložiš mnogo rada, da si spreman na velika odricanja, moraš da budeš fleksibilan i tolerantan a da sa svojim klijentima uspostaviš dobru komunikaciju i veliko poverenje, kaže Momčilo i dodaje:
- Dobra roba i mala marža, to je recept da se opstane na tržištu na kom je velika konkurencija.
Na čelu “Filipa”, kao direktor, je Momčilova supruga. Poslednjih godina posao polako preuzima sin Vladimir.
S obzirom da je Vladimir odrastao sa ovim poslom, nekako je bilo logično da ga i nastavi. Ali, moram da priznam da mi je teško da mu prepustim posao. I to ću morati da učim. Mi, privatni preduzetnici, smo isključivi ljudi, otrovani poslom i odgovornošću, teško dozvoljavamo samostalnost…Jer, nemate pravu na grešku, ako je napravite u problemu su zaposleni i njihove porodice a i sam vlasnik i njegova porodica. Mislim da sam bio strožiji prema svom sinu nego prema drugim zaposlenima, teže mu praštao greške. Ali sam shvatio da posao treba da mu prepustim i trudim se da to tako i bude u svakodnevnom poslovanju, kaže Momčilo.
Kao jedan od najvećih problema u poslovanju danas, Momčilo vidi nedostatak kvalifikovane radne snage.
- Pre korone, niste mogli da zaposlite vozača, na primer. Morao sam da prodam jedna šleper jer nisam mogao da ga gledam da stoji neiskorišćen na parkingu. Nedostaju i druge struke, dobri viljuškaristi, na primer. Vlada fama kako privatnici neće da plate radnike. To, bar u mom slučaju, nije istina. Dobrog radnika platite sigurno. Mi u firmi imamo jednog zaposlenog od početka. Šta mislite da li bi ga mi zadržali i da li bi on ostao sa nama, da ne postoji obostrano zadovoljstvo. Da li će se sada nešto promeniti na tržištu radne snage, rano je da kažem, ističe Momčilo.
Korona je za kratko, kaže Momčilo, poremetila poslovne planive Filipovića i odložila izgradnju novog poslovnog prostora.
- Planiramo da izgradimo novi poslovni prostor u kom bi Vladimir mogao da na najbolji način izloži ono što mi radimo. Planovi su nam, verujem, na kratko prolongirani ali čim se situacija stabilizuje, nastavljamo sa realizacijom onoga što smo zacrtali, kaže Momčilo Filipović.
