PROCVAT ZANATSTVA I POJAVA PRVIH INDUSTRIJSKIH PREDUZEĆA
Formiranje Zanatlijske zadruge trebalo je da pomogne zanatlijama u borbi protiv prvih industrijalaca. Slogan kupujmo domaće, pojavio se već na početku XX veka.
Formiranje Zanatlijske zadruge trebalo je da pomogne zanatlijama u borbi protiv prvih industrijalaca. Slogan kupujmo domaće, pojavio se već na početku XX veka.
Svoju kulminaciju velikobečkerečko zanatstvo doživljava u drugoj polovini i krajem XIX veka.
Popis iz 1880. godine beleži čak 573 zanatske radnje sa oko 60 zanata. Pojavljuju se prvi bravari, mehaničari, livci…
U drugoj polovini XIX veka u gradu počinju da se pojavljuju i prva industrijska preduzeća: 1861. osniva se fabrika nameštaja, fabrika kože, pivara, fabrika parfimerije i kozmetičkih proizvoda, fabrika tepiha… Sva ona potekla su iz zanatskih radionica.
Zanimljivo je da su sva ova preduzeća, osnovana još krajem XIX veka, preživela dva svetska rata, nacionalizaciju, ali ne i privatizaciju 90- tih godina XX veka ili prvih godina XXI veka, kada su konačno izbrisana sa privredne mape grada.
Veliki Bečkerek dobija i svoje novine
Kako se zajednica razvija, javljaju se i nove potrebe. Osnivanje štamparije velikobečkerečki Srbi tražili su još krajem XVIII veka, ali im nije udovoljeno, beleži istoričar Milan Đukanov.
Prvu štampariju 1847. godine osnovao je Nemac Ferdinand Pavle Plajc. Četiri godine kasnije, izlazi prvi nedeljnik „Grossbeckerek Wochen blatt“ , sledi „Torontal“. Svetozar Grčić 1882. godine otvara prvu srpsku štampariju a iste godine otvara je je i Leopold Jokli. Grad ima tri štamparije.
Zanatstvo toliko uzima maha da se 1885. godine osniva Zanatlijska zajednica. Ova zajednica ima cilj da se bori protiv uticaja industrijske proizvodnje.
Iz godine u godinu povećava se broj zanatlija ali i broj zanatlijskih pomoćnika. To samo znači da su potrebe stanovništva sve veće.
Kupujmo domaće – pomozimo zanatstvo
U novi vek Veliki Bečkerek ulazi sa sve više zanatlija: najviše ih je u oblasti odevanja građana, slede ih obućari – čizmari, krojači, mesari. zidari. Najmanje je prerađivača papira.
U zanatstvo se ulaže: najbolji pomoćnici dobijaju stipendije, organizuju se predavanja, mladi šalju u inostranstvo na usavršavanje…
Kako bi se što veći broj mladih privoleo da se bavi zanatstvom, 1907. godine otvoren je Šegrtski dom, gde je osim predavanja bilo i zabave. Organizuju se izložbe, mnoge zanatlije izlažu na inostranim sajmovima.
Da ne bude baš sve idilično: sitno zanatstvo se i tim vremenima nalazi u teškom položaju. Zvuči neverovatno ali je istinito: lokalne proizvode ugrožavala je roba koja je stizala sa nekih drugih strana.
U lokalnom listu 1903. godine apeluje se, kupujmo domaće, pomozimo domaćim zanatlijama ali ne šupljim frazama.
I još nešto počinje sreću da kvari: zanatlije i trgovci nisu baš najomiljeniji društveni sloj u gradskim salonima, a deca iz dobrostojećih porodica nerado se upućuju na zanat.
U lokalnim novinama o tome se govori kritički, novinari tadašnji pišu – ovi ljudi zaslužuju poštovanje jer drže privredu grada.
Industrijska preduzeća su sve brojnija, ali nastaju iz zanatskih radionica.
Prvo preduzeće koje je odmah formirano kao industrijsko je Šećerana.
U takvoj privrednoj i društvenoj atmosferi, Veliki Bečkerek čeka I svetski rat.
Niko i ne sluti da će četiri godine kasnije, i društvena i privredna slika grada biti potpuno drugačija.
