PROFESIONALIZAM I VASPITANJE RECEPT ZA PORODIČNI USPEH
Buregdžinica „Omladina“ odavno nije samo buregdžinica ali je takav naziv zadržala u spomen na prve osnivače i pokretače porodičnog biznisa.
Buregdžinica „Omladina“ odavno nije samo buregdžinica ali je takav naziv zadržala u spomen na prve osnivače i pokretače porodičnog biznisa.
– Moj otac i stric su osnovali buregdžinicu „Omladina“ 1971. Godine. Sada naravno ne proizvodimo samo burek i pogačice ali iz respekta prema ocu i stricu zadržali smo ime, kaže Emrija Brenoli, koji zajedno sa bratom Limanom, kao druga generacija vodi „Omladinu“ od 1991. godine.
– Puno smo naučili u Italiji, gde sam proveo 10 godina, moj brat nešto kraće, tamo je porodični biznis osnova ekonomije. Nas su otac i stric odlično pripemili da nastavimo posao, sada mi pripremamo našu decu. Ćerki sam rekao, najbolje što može da ti se desi jeste da možeš da biraš. Završila je ekonomiju i polako ulazi u posao. Ja imam troje dece, brat troje i verujem da je među njima ta treća generacija koja će posao nastaviti, kaže Emrija.
„Omladina“ danas zapošljava 15 radnika i baš zahvaljujući činjenici da je u pitanju porodični posao, još nije tako izražen problem sa nedostatkom radne snage, kao što je to slučaj kod drugih.
– Svi sve znamo da radimo i uskačemo gde zaškripi, priča Emrija. Tako nisu problem ni godišnji odmori, ni ako se neko razboli ili ima neku obavezu.-
Porodični posao ima i dobre i loše strane.
– Ovde nema radnog vremena od 8 sati, dostupan si praktično 24 sata. No, kad se napravi dobar sistem, to može fantastično da funkcioniše. Velika je prednost kad se ljudi udružuju: jedan je jedan, a troje je troje. U porodičnoj firmi takođe mora da se uspostavi sistem, kada se on poštuje nema problema. Najvažnije je napraviti sistem u vezi sa novcem, tako da nema nikakve sumnje. Sad smišljam još jednu bolju varijantu: napravićemo preduzeće sa direktorom, to će biti onaj od dece ko je nasposobniji, imaće priliku i ako napravi uspeh, to je to. Naravno, odmah će imati i zamenika. Moja vizija je da i sami znamo sve da radimo, deca još nisu spremna, nisu napravila krug ali verujem da hoće.
Inače, prva „Omladina“ nalazila se na nekadašnjoj autobuskoj stanici u ulici Koče Kolarova. Kad se autobuska stanica preselila na sadašnju lokaciju, „Omladina“ nije uspela da dobije mesto na njoj, nego se preselila preko puta Specijalističke poliklinike. Posle nekoliko godina, otvorili su buregdžinicu u Maloj Americi, gde i sada postoji. Posle se biznis širio, a planova za dalje ne nedostaje.
– Ja sam vrlo rano počeo da radim sa ocem i stricem, to sam voleo. Tada je bilo mnogo jednostavnije, dva proizvoda i to je to. Danas u ponudi imamo više od 100 proizvoda a planiramo da uvedemo i liniju kolača. Jedno vuče drugo, tako to ide. Ako staneš, nema te. Pratimo trendove, idemo na sajmove koji za nas imaju neprocenjiv značaj. Što više sajmova, to bolje. Puno se nauči, sazna, primeni…Mi kasnimo jedno 5 godina za Evropom, i sajmovi su nam prilika da vidimo u kom se smeru kreće pekarstvo i poslastičarstvo.
U tehnologiji i ponudi kasnimo, ali u ukusima ne.
– Kad se našim potrošačima ponudi nešto novo, vrlo brzo to prihvate, kaže Emrija. Po povratku iz Italije, prvi sam u gradu ponudio bavarske kifle. Vrlo brzo su prihvaćene. Takođe, slatko lisnato testo. Na Zapadu, ljudi više doručkuju slatko a mi slano. Ali, sada se to menja u korist slatkog, kaže Emrija i dodaje:
– Slično je bilo i sa puter kiflama. Prve u Zrenjaninu napravljene su u našoj pekari. To je skuplji proizvod, i bilo je malo zebnje kako će biti prihvaćene. Verujte, danas nam dolaze mušterije samo po njih.
A na pitanje kako voditi porodični biznis a da imaš i biznis i porodicu, Emrija odgovara.
– Velika stvar je vaspitanje i profesionalizam. Brat i ja radimo zajedno od 1991. godine i do danas nismo imali nijedan nesporazum. Kad smo počinjali, dogovorili smo da kad uđemo u radionicu, nema u njoj mama, tata, brat, ima samo posao. Kad završimo posao ponovo smo porodica. To bi mogao biti naš recepte za uspeh, završava svoju preduzetničku priču Emrija Brenoli.